Миона Марковић, глумица, за “Глас Српске”: Човјек мора бити отворен за лијек да би он заиста дјеловао

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” глумица Миона Марковић, коју смо у скорије вријеме имали прилику да гледамо у серијама “Жигосани у рекету” и “Јутро ће променити све”.

- Нажалост, људи данас играјући своје персоне заборављају оно једино што их разликује од других, филм, представа, музика, серија, слика, књига, и на оно што нас враћа коренима. Додуше, човек мора бити отворен за лек да би он заиста деловао - казала је Марковићева.

ГЛАС: Колико сте задовољни успјехом серија “Жигосани у рекету” и “Јутро ће променити све”?

МАРКОВИЋ: Врло сам задовољна. За “Јутро ће променити све” сам знала да ће бити нови генерацијски скок који ће поставити нове стандарде већ на прво читање сценарија. Док су ме “Жигосани у рекету” као коначан производ врло позитивно изненадили. Оно што ми је деловало да ће бити досадно, испало је духовито и све у свему нисам очекивала од такве замисли једну квалитетну породичну серију. 

ГЛАС: Колико покретачки за људе може да дјелује проговарање о проблемима кроз умјетност (кроз проговарање о табуима, маргинализовању, стереотипима и слично)? Сматрате ли да је то једна од важних улога које умјетност треба да одигра?

МАРКОВИЋ: Уметност је увек кроз векове кокетирала са табуима, али то није њена сврха. Табуи и стереотипи се мењају као и мода, па се поново враћају. Уметност не трпи малограђанштину и ја волим што је један њен део управо тај што чика на паланачко размишљање, али опет понављам, уметности то није сврха. Она постоји сама ради себе, јер је она позив.

ГЛАС: Одакле би у данашње вријеме требало да пођемо ако бисмо жељели да нађемо неке велике промјене и нека значајна побољшања и зашто је често тако тешко да уопште покушамо?

МАРКОВИЋ: Мом брату кад год се пожалим на мој лични проблем, он ми увек одговара некако суштински и генерализовано. Подигне све то на виши ниво, на проблем човечанства. То ми је увек било занимљивије и утешније од савета брижних другарица, јер ја заиста верујем да је микрокосмос исти као и макрокосмос. И да помажући себи на свакодневном нивоу малим победама, ми мењамо свет.

ГЛАС: С освртом на понављање и кружење свега у времену, шта нас историја учи и шта није успјела да нас научи?

МАРКОВИЋ: Кажу да је историја учитељица живота. Међутим, моје мишљење о томе је исто као кад мама викне: “Пази, опећи ћеш се!” Иако ми то знамо, све док се не опечемо, ми заправо не знамо. Тек после првог плика та “историја” може да се примени. 

ГЛАС: Ако бисте бирали неку улогу која би по личном сензибилитету одговарала Вама, која би то улога била?

МАРКОВИЋ: Заправо, ја увек желим оне улоге које су потпуно супротне мом сензибилитету. Додуше, Нина Заречна ми никада неће досадити, иако је сматрам блиском, као ни Клитемнестра. Код нас глумаца верујем да никада није довољно, имам непресушан извор жеља улога које прижељкујем и верујем да ћу и као прабака маштати о новим.

ГЛАС: Када је ријеч о различитим странама глуме, у филму, на телевизији, у позоришту, постоји ли нешто што Вам је мало драже?

МАРКОВИЋ: Заиста сам као мала веровала да је позориште најлепше, али прве професионалне улоге заиграла сам испред камере и заљубила се. Најздравије је комбиновати све три. Позориште је глумцу тренинг и магија, добар филм се деси кад-тад, а серије ти доносе популарност и видљивост за нове роле. Но, сведоци смо времена у којем серије преузимају филм и по квалитету и по гледаности.

ГЛАС: Када је ријеч о екранизацијама познатих дјела српске (али и свјетске) књижевности, мислите ли да је то само један од савременијих начина очувања књиге, враћања и интересовања за књиге које су постале филмови или серије или чак откривања неке нове љубави према књигама?

МАРКОВИЋ: Да, то је врло занимљиво. Човек има потребу да пореди шта је боље, филм или књига. То заиста јесте паметан начин да се врате људи књигама.

ГЛАС: Што се тиче будућих улога, можете ли да нам откријете шта је ново у плану?

МАРКОВИЋ: Овог лета снимам два наставка серије “Бисер Бојане” и “Жигосани у рекету”. Такође, моја дипломска представа “Аџ Цармела” спрема се за велику турнеју.

ГЛАС: Цијенимо ли данас довољно све добре прилике која нам се пружају?

МАРКОВИЋ: Често их нисмо свесни. Али оне које дођу и које су биле пресудне за нас, кад прође одређено време, почнемо да их ценимо. Некад би нас свест о томе само још више успаничила, тако да све у своје време

ГЛАС: Шта може да спаси свијет?

МАРКОВИЋ: Љубав према себи која се као лавина шири према другима.

Сарадње

ГЛАС: Каквџ сарадњу сте имали са старијим колегама с којима сте глумили и имали прилику да сарађујете?

МАРКОВИЋ: Са сваким глумцем је друга прича. Један је затворен, други је увек насмејан и жељан да помогне. Неки воле да препричавају своје анегдоте са сета или са сцене које су старе пола века. Неки су неодољиви циници с којима снимање пролази уз много смеха. Уживам да их све упознајем. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.