Милован Дестил Марковић за “Глас Српске”: Што је уметност савременија, друштво је напредније

Миланка Митрић
Милован Дестил Марковић за “Глас Српске”: Што је уметност савременија, друштво је напредније

Велика ствар је што је Марина Абрамовић урадила ту изложбу у Београду. Она је високо подигла љествицу и биће много компликованије направити следеће изложбе. Верујем да је њена присутност том изложбом доста утицала на свест средине. Приказала је да је савремена уметност део наших живота и носиоца једног друштва према глобалној средини. Што је уметност савременија, то је друштво напредније.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” умјетник Милован Дестил Марковић, осврћући се на савремену умјетност те на сопствену изложбу “Дестиловано лице - Радови 1980-2020”, која је отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Поставка обухвата око 40 радова рађених различитим техникама и насталих у различитим периодима.

ГЛАС: Шта можете да ми кажете о избору радова за поставку “Дестиловано лице” у Бањалуци?

МАРКОВИЋ: Изложба сама се зове “Дестиловано лице - Радови 1980-2020”, где ће за 2020. годину бити додат још један мањи рад. Радови су постављени тако да су у једној соби од 1980. до деведесетих, у другој су деведесете године, у трећој 2000. и у четвртој су од 2010. па надаље. Имамо и део где су ореоли. То је једна специјална соба где се више радило на лицу.

Заједнички именилац свих ових радова је рад на лицу. Од портрета до почетака мојих осамдесетих, до ових сада је у неком контексту заједнички именилац је лице. Зато се зове “Дестиловано лице” и има везе са мојим уметничким именом Дестил, што има везе са дестилацијом и почињањем дестилације, тако да је то једно чисто и прочишћено лице. Веза лица је од иконичних радова, где сам их узео као референцу на иконе, где је оно што је иза у ствари испред, а оно испред је иза. Позадина прави форму, а оно што је форма је позадина и у питању је обрнута перспектива.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о Вашем раду “Инквизиција”?

МАРКОВИЋ: То је рад из последње серије бар-кодова, заједно са радом “Гласник”. Овај рад се зове “Инквизиција”. Он је урађен ове године. То је скуп елемената, а златно је бар-код. Садржај бар-кода је “Отмица Европе”, историјске слике, од Грчке, преко ренесансе. Ту је Зевс који се заљубио у Европу, а Европа је била репрезентована кроз краву, као млеко. Он је толико заљубљен у њу да се претвори у бика. Та референца је стара прича. Свака берза репрезентована је кроз бика.

ГЛАС: Симбол НАТО-а је у позадини бар-кода са ореолима. Каква је прича иза тога?

МАРКОВИЋ: То сам све почео да радим 2008. године, када је била прва криза у Европи и видио колико то утиче на ситуацију малих народа и држава.

Ту серију радим посљедњих 15 година и то је неки од посљедњих радова. На бар-коду су ореоли, узети из предренесансног и ренесансног периода, преко модерне. То је једна процесија и сви ликови су у некој релацији. Процесија је оријентисана према компасном делу, што је знак Северноатлантског пакта, где сам узео игру око крста, који није крст него компас. Цела процесија односи се на то испред, на игру моју са распећем и НАТО звездом. То је критика на то како та иста организација инквизиторно утиче или како мери друштва, народе по томе да ли је политички и економски коректно или није коректно. То се најбоље види данас, у ових неколико посљедњих година.

ГЛАС: Да ли је нужност била да у току времена, кроз развој цивилизација сви постанемо бар-кодови?

МАРКОВИЋ: Тако се развија све. Да ли је нужност или не, то не знам. У принципу смо ми сви на неки начин обележени, преко тајних служби. Један рад се зове “Призма”, а они су користили тај програм “Призма” да прате и прегледају те имају увид у то шта се на интернету дешава, због тзв. тероризма. Бар-код је апстрактна линијска ситуација или форма. Има садржај. Мени је тај садржај био важан. Сви ми смо продукт за главни систем који влада, потрошачки и конзумерски. То је систем у којем није битна индивидуа, него је битно колики ће бити добитак, а колики губитак. Ја се с тим мало поигравам, јер је једна уметничка слика исто продукт.

ГЛАС: Како можемо да сачувамо умјетност у свему томе?

МАРКОВИЋ: Уметност једино може да буде критична и ништа више. Музеји, галерије и простори где су изложбе су једина платформа где може нека врста мале критике да се прикаже кроз визуелно на актуелну ситуацију данас или однос са реалношћу раније. Рад носи савремено у себи, јер се односи на савремену ситуацију и све је преведено у визуелни језик.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана