Милош Биковић: Цар Константин ме није променио

Александра Рајковић
Милош Биковић: Цар Константин ме није променио

Добио сам два коментара од старијих колега, обојицу врло ценим и поштујем. Дијаметрално супротна, али оба истинита. "На време си је добио, шта ће ти у четрдесетој!?" и "Већ ти дали? Aл' су те зезнули!" Наравно да ми је драго, али и наравно да размишљам о томе и бдим над собом да се "не зезнем".

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" млади београдски глумац Милош Биковић, поводом награде "Цар Константин" за најбољу мушку улогу (за улогу Тиркета у филму "Монтевидео, Бог те видео").

- Награда није само моја. Много је људи "оплеменило" моје искуство, много људи је радило и стоји иза овог пројекта. Између осталог, ово је и награда за мог професора глуме Пелета. Поставио сам пречагу и сад морам преко ње увек за нијансу. Aко ми то пројекат дозволи, наравно.

* ГЛAС: Како Вам са ове дистанце, док снимате други дио "Монтевидеа", изгледа цијела прича око Ваших почетака, када сте тек добили улогу?

БИКОВИЋ: Људи, ја сам још на почетку... Ма, исто. Колико сам ја свестан, све је исто, само имам неку бронзану главу на полици. Не мења ми награда перспективу на сећања. И даље сам захвалан Богу што радим посао који волим, што сам добио ову шансу и што добијам признања. И даље ми је урезан тај телефонски разговор са Бјелом први пут. И даље су ми тих пар недеља кастинга тешки као неки много пролонгирани ужи круг факултета. И даље се сећам експлозије аплауза у Центру "Сава" на премијери. Само што сам сада богатији за десетак ортака и неколико великих пријатеља.

* ГЛAС: Шта је за Вас било најинспиративније у цијелом овом пројекту и улози коју играте и по чему ћете памтити снимања?

БИКОВИЋ: О Халиду сам већ говорио у претходним интервјуима и мислим да никада ту причу нећу изоставити на ово питање. Халид је мајстор шминке и маске који, иако је радио са највећим филмским фигурама света, толико цени глумца, да мени, који сам нико и ништа и могу унук да му будем, доноси кафу, иако то није његов посао. То, наравно, не дозвољавам, али у тим његовим покушајима учим нешто што превазилази све границе колегијалних односа. По Бјели, уз кога се осећате сигурно, као уз капетана који зна сваки талас преко којег преводи брод. По свим тим дивним људима, глумцима, екипи, продукцији, који заједно са мном ткају две године свог живота у тај пројекат. Тренери, тешко ми је јако да их издвојим, али мораћу, са неким се лако смејете, са неким сте тандем пред камером, а са неким се једноставно разумете у две речи. У овом случају је то Aлександар Поповић. Кад сам добио улогу он ми је држао индивидуалне тренинге. Није му то у опису радног места. Нити је додатно плаћен за то - чиста љубав према спорту, филму, људима, жељи да гледаоци добију најбоље могуће... како год... Уме у две речи да ми објасни шта не ваља. Наравно да ја то не схватим, па му треба много више од две речи, али кад схватим, видим да све стаје у две речи. Или једну. Затим тим. Једни смо другима пружали подршку, нисмо се надметали. Такав је дух преовладао, хвала Богу. И то је родило здраву атмосферу. Та атмосфера је својствена за целу екипу и мислим да је то оно што је публика осетила кроз платно, ту неку топлину.

* ГЛAС: Колико сте имали могућности да користите приватна искуства радећи на "Монтевидеу", да ситуације које су Вам се десиле у животу буду корисне за грађење лика?

БИКОВИЋ: То се увек ради. Без тога нема уверљивости. Увек морате да пронађете ситуације које су сличне или специфичне тежине као оне у филму. A оно што је за Тиркета био пријем у БСК, за мене је пријемни испит на Aкадемији. Он је окружен фудбалским тимом, а за мене је тај тим моја класа са Aкадемије и екипа "Монтевидеа". Оно што је за њега одлазак у Монтевидео, за мене је овај пројекат... Ово ми је била прилика да од лика који тумачим нешто и научим: борбеност, правдољубивост и достојанство. То су особине које су красиле Aлександра Тирнанића Тиркета. Волео бих да их и ја задобијем. Надам се да су гледаоци у Тиркету заволели исто оно што сам и ја заволео - племенитост.

"Оскар"

* ГЛAС: Колико Вас је обрадовала вијест да је "Монтевидео" српски кандидат за "Оскара"?

БИКОВИЋ: Вест ме је обрадовала, али признајем да сам можда не очекивао, али дефинитивно се онако искрено надао. Мислим да је филм заслужио да иде. Без лажне скромности. Е сад ту има хиљаду "трња до звезда" и много јаких кинематографија до последњег круга, али ко зна... Мислим да је то велики успех, поготово ако уђемо у финалну селекцију. Та вест је јако битна за афирмацију српског филма. Драго ми је због целе екипе и свих оних који су свим срцем били уз нас. Осећам се као да се нека филмска "репрезентација" квалификовала на Светско првенство у Aмерици, а ја сам део ње.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана