Миладин Берић, књижевник и афористичар, за “Глас Српске”: Сатира је глас савјести

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” , књижевник, сатиричар и афористичар Миладин Берић о судбини двије књиге “У сазвијежђу лире” и “Лажни профил”, које су издате 2020. године, а да би бањалучку промоцију дочекале тек крајем прошле године.

- Без обзира на пандемију, оне су промовисане на друштвеним мрежама, на свој начин, тако да имају свој живот. Вјероватно ће такав начин представљања у будућности преовладати, без обзира на пандемију, јер више нико нема времена - каже Берић.

ГЛАС: Збирка “У сазвијежђу лире” бави се љубавном поезијом, али рекло би се овај пут у мало више експерименталнијој форми и стиху него што сте то раније чинили, у свом “сложено једноставном” стилу.

БЕРИЋ: Пошто себе посматрам као лиричара покушавам да се у свакој збирци играм, првенствено са формом. Једни ће то назвати игром, други истраживањем, трећи скрнављењем поетских постулата, јер у лирици, једино слиједим унутрашњу пјесму и ритам, покушавајући да му дам аутентичност. Ту има лутања, комбиновања везаног и бијелог стиха, калемљења некалемљивог, магловитог и мистичног. Све је то на крају поезија М. Б. Романова. 

ГЛАС: “Лажни профил” је изненађење за све које прате Ваш књижевни опус, јер су у питању пјесме за дјецу.

БЕРИЋ: То би требало да буде мој извиђачки упад у поезију за дјецу. Данашња дјеца раније долазе до информација, и у интелектуалном смислу брже и сазријевају тако да су потребне промјене у њиховом поетском образовању. У “Лажном профилу” сам штошта начео вјерујући да ћу неким будућим књигама да употпуним причу.

ГЛАС: Шта је разлог што је збирка подијељена на четири дијела “Воду”, “Земљу”, “Ваздух” и “Ватру”? Мислите да је недостатак базичног знања елементарно присутан код најмлађих или је у питању нешто друго?

БЕРИЋ: Код данашње дјеце базична знања су потиснута, сфера интересовања је заротирана према друштву и то према појавама које се од стране моћника гурају у први план, јер се на тај начин најлакше формира стадо. Однос према природи пада у други план, тако да сам кроз називе циклуса и пјесме о четири главна елемента хтио да укажем на то скретање. Дјеца 21.  вијека су бомбардована информацијама, које нису способна да селектују што ће утицати на њихову креативност.

ГЛАС: Књига је обогаћена илустрацијама Горана Ћеличанина. Шта је разлог да сте стиху додали и цртеж и како је дошло до ове сарадње?

БЕРИЋ: Да се уклопим у обичај да се књиге за дјецу илуструју и да буду у функцији написаног. Један од најбољих илустратора и карикатуриста на нашим просторима Горан Ћеличанин илустровао је збирку на чему сам му неизмјерно захвалан. У некој будућности, могуће да једну књигу за дјецу богатије илуструјемо јер је то сада један од предуслова успјеха код читалаца.

ГЛАС: Колико данас има смисла “дриблати сопствени дух”,  тј. писати афоризме, јер се све мање читају, да не причамо о објављивању истих, јер чини се да је данас хумор прва ставка на удару цензуре?

БЕРИЋ: Ако се поставите као коректив друштва који нема навијачке склоности ни према позицији ни према опозицији онда има смисла. Ако гледате из било ког другог угла онда товарите невољу на главу. Афоризму и сатири у Српској и БиХ једино су остале друштвене мреже и то у личној изведби јер ни портали не практикују да објаве нешто што би им могло донијети проблем. Сатиричари указујући на проблеме себи направе проблем.  

ГЛАС: Живимо у времену пада духа и морала у којем је профит једино мјерило вриједности. Како у томе видите улогу и задатак сатиричара?

БЕРИЋ: Улога сатиричара је да буде глас савјести, да на умјетнички начин укаже на девијације. Проблем је што је истих много, а сатиричара мало. Друштво је спремно на велико прочишћавање, нови поводањ, који би требало етику да врати у нормалу, јер је у хоризонтали.

ГЛАС: Има ли мјеста оптимизму у времену када “Велики брат” све више гледа шта радимо и шта мислимо?

БЕРИЋ: Док дишем надам се, говорили су Латини, а данас је и дисање постало спорно. О оптимизму да не причамо. Реални свијет је постао виртуелни, илузионисти су завладали свијетом. Постоје све врсте контрола, а изгледа да и то није довољно. Занимљиво би било завирити у овај свијет кроз сто година, ако буде постојао. Бојим се да је већ на сцени Орвелова животињска фарма и да нас чека будућност испраних мозгова, те да је ово само предворје. Долази вријеме зомбизма у којем ће умјетност имати све мање мјеста.

ГЛАС: Како је на Вас као аутора утицала пандемија?

БЕРИЋ: Било какво одузимање слободе буди инспирацију. Човјек се најбоље изражава вођен најдубљим мислима када се осјећа угроженим. Можда сам ја из сатиричног угла и претјерао у личном обрачуну са пандемијом, али неке нове љубавне и рефлексивне пјесме буде наду да свако зло има свој крај. Сатиричарима је невоља увијек била инспирација.  

Насљедници

ГЛАС: Сопствену насљедницу нисте успјели спријечити од “болести” писања. Шта можете поручити њеној генерацији умјетника?

БЕРИЋ: Она има свој зацртани пут који обогаћује стиховима који су модерни и блиски млађој генерацији, за разлику од тате који је ипак у поезији, колико год експериментисао, традиционалиста. Свако треба да бира свој пут јер само ће тако доћи до оног који је зацртан у сазвијежђу надања. Бити аутентичан је стремљење које треба да буде путоказ било ком умјетнику, јер само ће тако да постане онај локвањ који колико-толико вири из мочваре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.