Марко Шелић Марчело, музичар и писац, за “Глас Српске”: Прије сецирања друштва, мораш прво сецирати себе

Рекао је ово за “Глас Српске”, музичар и писац Марко Шелић Марчело, објашњавајући зашто је свој нови албум назвао “Нојева варка” и додајући да само име крије вишеструко значење које се постепено открива слушањем.

- Идеја албума базирана је на нашем затварању у микрокосмосе што смо масовно почели да радимо, услед и усред околности у којима живимо. Дакле, све те наше мини барке у које улазимо са идејом да ће потоп проћи, само да сачекамо на сигурном и не урадимо ништа тим поводом. У ствари, реч је о самообмани и од тога нема ништа. Те барке јесу варке, макар ова прича тако то види. Са друге стране, има и оно друго значење са Нојем као птицом, где ми гурамо главу у песак, опет са истим циљем да невоља прође, а да ми не радимо ништа. И то је такође варка која не води никуд - јасан је један од најпопуларнијих музичара у региону.

ГЛАС: Сингл “Јбг”, осим што је по ко зна који пут доказао да  књижевну ефикасност псовке ништа не може побиједити, постао је вјероватно и највећи хит Ваше каријере. Да ли постоји могућност да на неки начин гурне идеју албума као цјелину у други план?

МАРЧЕЛО: Порука коју овај сингл носи јесте важна, али није закључна. Нумера “Јбг”, девета је по реду од 16 ствари, али као сингл темпирана је да буде емотивна експлозија, након ј лажне дозе равнодушности која се инсталира кроз песме у првој половини албума. Сада, шта ће превагнути и шта ће људи слушати? Ми смо поучени искуством и пажљивим посматрањем ситуације на сцени, приметили да постоји дио људи који музику слуша само кроз синглове. Сада је доба синглова, тачније није само сада и раније су постојали шири, спољни прстенови публике који слушају само синглове, тако да је наша идеја била да покушамо да екранизујемо осам од 16 нумера, како бисмо покрили причу око “Нојеве варке”. Тренутно смо стигли до пете нумере, недостају нам још три, а радимо на “Будилнику” и “Ресету”, па следи “Код куће”. Осим те идеје, синглови су пројектовани као самосталне песме које могу да се слушају независно од албума, иако то није наше жељено слушање. Радили смо концептуални албум са идејом са се слуша као целина. Наравно, немамо идеју да ми људима можемо одређивати како ће слушати албум.

ГЛАС: Ипак, претпостављам да нисте очекивали толику разлику у слушаности између “Јбг” и осталих синглова?

МАРЧЕЛО: Волео бих да се они који су чули “Јбг” укључе након њега у слушање других синглова и албума у целости. Он није завршна порука овог албума без обзира на своју љутитост и бес он је више крик одустајања. Његов текст је чудно схваћен, као химна протеста на Балкану што је мени чудно, јер нисам тачно схватио како нека песма која директно говори властодршцу и систему “Узели сте ми све” може звучати као побуна. Људи су нам узели све, не треба им још нешто давати, али да је песма експлодирала, јесте, преко свих наших очекивања да будем искрен.

ГЛАС: Највећи одјек око “Варке” јесте експлозија реакција на Ваше текстове, који чини ми се никад нису били директнији, али сам албум је у музичко-инструменталном погледу без дилеме најзрелије дјело у каријери. Тешко је разазнати гдје престаје свирка бенда, а гдје почиње допринос генијалаца попут Рајда или Индига.

МАРЧЕЛО: Поменуо си Рајда и Индига, али ту је била читава гомила сјајних људи попут Александра Јовановића Шљуке, Билејна, Владе Лалића, гитаристе Александра Цупаре, Вукашина Марковића из групе “Ајри ФМ” и још много других уметника, који су овај албум “посолили” собом. Дефинитивно код мене постоји тај “добар” страх, да ја ту нешто не упропастим и покварим, да својим речима не упропастим њихову сјајну свирку. Ипак, једна од мојих главних дужности или најзахтевнијих улога у овом подухвату јесте та да будем “режисер” и да се бавим режирањем те концептуалне приче. У строгом смислу речи ја нисам музичар, али неко је морао да кординише те сјајне људе да се направи нешто што ће звучати као кохерентна целина. Не у смислу да буде једнолично, јер је идеја да се чује више глава и гласова на албуму, али да нешто не стрчи превише како би се на прави начин музички испричала прича. Нама је то важно, јер одавно не маримо за жанровске фиоке, у било каквом смислу, тако да смо се овде играли више него икад раније.

ГЛАС: Колико је сад већ велико искуство на сцени помогло?

МАРЧЕЛО: Свакако је наше искуство у томе помогло, јер се више играмо, а ипак смо много конкретнији. Знаш када си млађи, а имаш 20 топова, ти би пуцао одједном из свих 20 топова да сви виде колико ти је ватрена моћ. Сада је наша паљба постала организованија, уреднија, конкретнија и прецизнија.

ГЛАС: Иако текстови на албуму дјелују наглашено усмјерени на Ваше окружење, чини се никад нисте били интроспективнији, јер у стиховима не штедите ни себе, ни нас јер смо пристали на улогу нијемих посматрача сопствених живота?

МАРЧЕЛО: То има везе с нечим о чему често причам на књижевно-музичким дружењима. Уверен сам да се то само тако сме радити. У супротном бих се као слушалац албума питао: “Ко ми то прича? Ко ми се обраћа са висине”?

ГЛАС: Да не постанете “проповједник” као Боно Вокс?

МАРЧЕЛО: Да. Управо то. Појављује се неки глас који нешто проповеда. И можда сам ја сагласан са свим ставовима које тај глас који прича, али морам питати са којег ми се брда лажни Мојсије обраћа са висине. Ако желиш да цело друштво и све око себе ставиш на операциони сто и да га засечеш скалпелом, да га сецираш и коментаришеш тада мораш бити спреман да легнеш на тај исти сто и да будеш сециран истим скалпелом. То је једино поштено. У супротном то делује као да нам се натчовек Фридриха Ничеа, обраћа. Он зна, а ми, не знамо. Морам да знам ко нам се то обраћа? Ко си ти? Зашто нам се обраћаш? Овај албум то покушава да уради. Дакле, прво мораш расправити сам са собом, а потом и са светом око себе.

ГЛАС: На домаћој хип-хоп сцени, осим пар часних изузетака, граница између реп музике и треп турбо фолка опасно се стањила, ипак, деси се да твој сингл разбије скупо спонзорисани трендинг или да Констракта направи диверзију тамо гдје се нико није томе надао?

МАРЧЕЛО: Види. Свестан сам да људи више желе чути како им неко прича о лажном гламуру, скупим аутима, кокаину и секси рибама, него да им неко говори где стварно живе и како живе, али од те јефтине приче немају ништа. Констракта је наступила на “Евровизији”, а она је један феноменалан лик, коју познајем од почетка каријере и дружимо се далеко у прошлост и то је сјајан обрт, као и разбијање трендинга са синглом “Јбг”. То су ствари којима се никад не надаш. Ипак, то су изоловани инциденти, али добри и потребни инциденти. Да буде јасно, није успех “Јбг” или Констрактин успех почетак неке револуције. Немојте мислити да је песма “Јбг”, лакмус папир за изборе у Србији, као што није ни била, нити је “Ин цорпоре Сано”, лакмус тога шта ће људи масовно слушати, једно месец касније када помпа прође.

ГЛАС: Колико сте лично оптимиста или песимиста? Судећи по “Нојевој варци” Ви сте реалиста, али свијет са пандемијама, кризама и најавама Трећег свјетског рата, чак и писце фикције убија богатством маште.

МАРЧЕЛО: Нема дилеме - без наде не може да се живи. Ми смо програмирани на наду. Песимизам је људска реакција услед суровог реализма, али је супротан људској души. Ми нисмо наштеловани на песимизам, ти се надаш нечему, док си год жив. Да ли је добро? Није! Да ли има наде? Мора бити.

ГЛАС: Шта можемо да очекујемо од Вас на плану књижевности у наредном периоду?

МАРЧЕЛО: Покушавам да пишем, али откако је изашла “Нојева варка”, крајем децембра прошле године, прве половина ове године концентрисана је на теренски рад око албума. У Бањалуци сам направио прву промоцију физичког издања, тачније двоструког ЦД-а  који ће ускоро у радње, затим следи и двоструко винилно издање. Ту су концерти, укључујући и велики београдски концерт и неки други догађаји, али остатак лета свакако планирам да проводим испод клима-уређаја, пишући и прозу и поезију.

Стрип

ГЛАС: Уреднички посао око стрипа је и даље вентил између музике, књижевности и свега осталог?

МАРЧЕЛО: Дефинитивно јесте. Тај сада већ петнаестогодишњи рад на Дилану Догу за “Весели четвртак”, држи ме, на неки начин и у филолошкој кондицији. Просто, адаптација превода подразумева да се скоро сваког дана бавиш реченицом и да се бавиш језиком, чак и овим лекторским делом посла, који ми је најдиректније струка, а који се временом заборавља ако ниси у пракси и чија се правила константно мењају. Осим, што ми је то лична пасија, пошто ми је Дилан од малих ногу један од омиљених ликова у фикцији, има и ту сврху да ме држи у стручној кондицији. Рад на стрипу ми је крајње користан спој задовољства и струке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.