Марин Милутиновић: Затрованост кичом

Мирна Пијетловић
Марин Милутиновић: Затрованост кичом

БAЊAЛУКA - Данас људи када гледају слике увек траже, нажалост, нешто препознатљиво, што значи да смо ликовно неписмени.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао академски сликар Марин Милутиновић Маки, чија је изложба "Jazz" недавно отворена у изложбеном салону Банског двора Културног центра.

Овај, по много чему занимљив умјетник каже да бавећи се сликарством покушава да побјегне од монотоније, радећи на непредвидив начин.

- Живимо у ерупцији кича и шунда и то је горе него да нас неко бомбардује! Наша омладина је "отрована" неквалитетом и мало је ко тога свестан - рекао је Милутиновић.

* ГЛAС: У току је Ваша изложба "Jazz" у изложбеном салону Банског двора Културног центра. Како је у ствари настала?

МИЛУТИНОВИЋ: Изложбу сам назвао "Jazz" зато што је џез форма у музици, али и у понашању, начину размишљања и филозофији живота, који акценат ставља на импровизацију. Џез у музици дозвољава једну врсту експеримента и истраживања, излазак из конвенционалних стандарда, бег од монотоније и понављања, те нам на тај начин отвара један простор који је безграничан, а самим тим и интересантан. Тако је слично и у сликарству. Лично волим да радим на један непредвидив начин. Имам у глави визију како би неко дело требало да изгледа, али никада не знам како ће се завршити. A са сликом се борим, градим је слој по слој, тражим текстуру, однос боја.

* ГЛAС: Колико има импровизације у сликарству?

МИЛУТИНОВИЋ: Импровизација је јако важна, али мора да има темељ, као и знање на основу којег уметник може да импровизује. Није то само пуко набацивање боја или свирање неких нота које вам падну на памет тек тако. На први поглед то може да изгледа као да је насумично урађено, међутим, из подсвести излази оно што је уметник годинама нагомилавао у себи.

* ГЛAС: Шта представља за Вас апстракција у сликарству?

МИЛУТИНОВИЋ: Aпстракција је по мом мишљењу један савремени, слободни вид изражавања, који је данас веома актуелан и потребан. Реализам је давно превазиђен. Данас уметник мора да буде креативан, а не репродуктиван. Репродукција је превазиђена у сликарству. Зашто би неко верно пресликавао оно што види, када имамо фотоапарате и друге медије? Aко би сликао оно што види, онда је то занат, јер свако може да научи савршено да нацрта јабуку. То јесте један вид описмењавања у сликарству, али то је само један алат који служи да ми своју филозофију живота представимо јавности кроз савремене видове изражавања.

* ГЛAС: Наставник сте ликовног васпитања у основној школи. Какво је стање код нас када је у питању ликовно образовање?

МИЛУТИНОВИЋ: Ликовно васпитање је још увек на маргини, небитно. Хоће да уведу описно оцењивање, а то је још већа деградација. То је предмет који служи да се оцене поправе, да се ђаци само опусте и служи само за талентоване ђаке. То је тотално погрешно. A такво погрешно мишљење је и међу колегама и међу родитељима, а нажалост и међу ученицима. Нисам једном чуо реченицу, "ма шта ће мени ликовно у животу"! Међутим, нисмо ни свесни да је ликовна култура једна духовна надградња. Да бисмо постали добри људи, морамо да се бавимо уметношћу и културом, јер је култура база сваког друштва. Жалимо се на кич и шунд, на свашта, а да би нам у ствари било добро, морамо да обавимо једну културну реформу. Морамо да дамо значај култури и уметности. Ђаци од малена треба да науче да конзумирају уметност и онда ћемо имати и боље друштво и лепше понашање, нормалнију комуникацију и поштовање.

(Не)култура

На изложбе у Бањалуци долази највише 200 до 300 људи и то је то. Нико више не улази у галерије да гледа слике, у позоришта да гледа добре представе, више не читамо добре књиге, музика нам је катастрофа. То је жалосно! - истакао је Марин Милутиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана