Малкович: "Паклена комедија" не говори лијепо о свијету

Представа ће бити изведена у оквиру Зајечарског културног лета на Феликс Ромулијани и АртЛинк фестивалу, који ове године обележава десетогодишњи јубилеј.

"Паклена комедија - исповјест серијског убице" говори о Џеку Унтервегеру, аустријском писцу и серијском убици, познатом као убица из бечких шума, који је 1976. осуђен на затворску казну за убиство осамнаестогодишње Маргрет Шафер, а потом у затвору открио дар за писање и аутобиографским романом "Чистилиште или излет у затвор - Извештај кривца" доживио славу.

Комад је базиран на истинитој исповјести серијског убице.

Диригент Мартин Хаселбок, који је иначе и предложио Малковичу да раде на овом јединственом перформансу, уткао је у ту причу музичку листу коју је сам одабрао.

Та листа је сачињена од арија познатих композитора Моцарта, Вебера, Бетовена, Баха...

Малкович мисли да су, саме по себи, све ове арије и инструментална музика невероватно дивне и јаке композиције неких фантастично надарених композитора.

"Рекао бих да, када је ријеч о овом комаду и начинима на које се те умјетности употпуњују, радим неколико комада у које је укључена класична музика, па одговор на то питање не би био исти за све њих, јер су све то различити комади. Овај комад је прича о човеку по имену Џек Унтервегер, младићу из Аустрије осуђеном због убиства. У затвору је провео 15 година, и у затвору је научио да чита и пише, а пошто је од предсједника Републике Аустрије добио помиловање, постао је веома познат драмски писац, романописац, песник и новинар", каже Малкович.

Наводи да је Унтервегер постао познат као новинар, због тога што је извјештавао о низу убистава проститутки у бечкој шуми.

"Сва убиства заправо је починио он, и то вјероватно у великој мјери представља објашњење за његову стручност за ту тему. Тако да је овај комад замишљен као књига коју је он написао као мртав и која ће бити његова истинита исповјест. Рекао бих да у том комаду музика представља истину, а Унтервегер представља низ лажи, и то не фантастично убедљивих лажи. Музика преставља савест и људскост оличену у том комаду", каже Малкович.

За њега нема дилеме да је избор арија које се користе у комаду више избор Мартина Хаселбека, диригента Бечке академије, и аутора и режисера, Михаела Стурмингера.

"Можда бих могао да укратко резимирам на следећи начин: прије неколико година упознао сам Мартина преко пријатеља, једног бечког клијента Бургтеатар, и једне вечери, Мартин и ја смо, уз вечеру у ресторану разговарали у Калифорнији, где је Мартин у то време такође имао оркестар. Следећег дана ме је позвао и рекао: Треба да радимо заједно, да заједно направимо комад. Почели смо да разговарамо о томе, вјероватно је то било 2007. године, о томе како би комад требало да изгледа и како то спровести у дјело", рекао је Малкович.

Од раније му је била позната прича о Џеку Унтервегеру, будући да је како каже, сам доста времена провео у Њемачкој, где је то прилично позната прича и, поготово, у Аустрији.

"Знао сам за њу и сматрао сам да би могла да представља веома интересантан комад, ако не из неког бољег разлога, а оно зато што је Мартин имао оркестар у Бечу, а Унтервегер живео у Бечу. Мартин је имао оркестар у Лос Анђелесу, а Унтервегер је отишао у Лос Анђелес да напише чланак о сексуалном занату у Лос Анђелесу. Између осталих, разговарао је са три проститутке, које је убио после разговора. Мислио сам да се то природно уклапа и на крају смо се договорили да то буде тема, и Михаел Струмингер је написао сценарио. Налазио се у Цириху, гдЈе је режирао оперу. Послао ми је сценарио прилично касно, свега пар дана пре сценског читања", наводи Малкович.

"Мислио сам да је веома, веома добар али сам заправо био заинтересован да режирам комад, а не толико да глумим у њему. Пошто сам сценарио добио тако касно, мислио сам да не могу никог другог да замолим да глуми јер је сценарио прилично комплексан, па сам сматрао да је једноставно боље да то сам урадим јер ће тако бити брже и лакше. Обавили смо читање у Лос Анђелесу, онда је дошао Михаел и предложио да можда наставимо и да више радимо на комаду, заправо нисмо мењали текст, осим малог дЈела у уводу, али смо изабрали основну причу, сав текст и целокупну музику. Музика у комаду, како каже Унтервегер, је била идеја његовог уредника. Она је требало да додатно подвуче драматични ефекат комада, а жене представљају жене из његовог живота. Музичке композиције веома брижљиво је одабрао Мартин, неке од њих су донекле непознате али заиста дивне. Тако да на сцени имамо два сопрана, комплетан барокни оркестар и Унтервегерову нарацију" објашњава Малкович.

Како славни редитељ и глумац каже, комад веома много говори о свету у којем живимо.

"О свијету у којем живимо не казује нам много тога лепог, тако да је вероватно боље што мање да кажемо о томе. Фасцинирани смо убицама и они веома привлаче неке људе", каже Малкович.

Према његовим речима, драго му је због повратка у Србију.

"У Србији сам наступио двапут. Први пут је то било на почетку пандемије, тако да се, дан послије нашег наступа у Београду на филмском фестивалу, град затворио. Претхнодне вечери затворио се Беч, а потом и Дебрецин и Истанбул. Тако да сам од Београда видио врло мало. Позван сам у градску скупштину, гдје смо били на лепом пријему и лијепој вечери, али сам мало тога видео. Волио бих то, али ни вечерас нећу видјети много од Београда. Али предстоји нам дуг пут до здања у којем ће бити одиграна представа, па ће бити лијепо видети руралне предјеле земље, али је мој утисак о њој добар", рекао је Малкович.

О свом поријеклу славни уметник каже да нема пуно ваљаних информација.

"Мој отац је увијек говорио да је његов отац највећи лажов на свијету, тако да не знамо баш пуно. Чуо сам разне ствари, да смо одавде, оданде, да смо ово, да смо оно. Вјерујем да је моја бака са очеве стране такође имала претке српског поријекла али о томе не знамо баш много, а када ми је умрла млађа сестра, пронашли смо крштеницу у којој пише да је рођена у Брну, тадашњој Чехословачкој. Не знам да ли је та крштеница права. Знајући какав ми је био деда, некако сумњам у то. Тако да знамо веома мало, јер се код нас (у породици) језик није говорио, и није постојала жеља да дјеца науче језик, и тако даље", каже Малкович.

Напомиње да је и даље веома активан и да има много пословних планова.

"Ове године снимао сам један француски филм. На турнеји сам са једним другим комадом који садржи класичну музику, и чији је назив Музички критичар, који смо пре неколико година извели овде у Београду. У Паризу радим ма серији под називом „Нови изглед" о француској индустрији моде на крају њемачке окупације Париза", навео је Малкович.

Увјерен је, како истиче, да ће позориште какво сада познајемо преживјети дигиталну револуцију која нуди све више екрана и све више сензација.

"Нисам сигуран да ће преживети филм, јер то сада делује мало вјероватно, али позориште хоће, јер је оно потпуно другачије искуство. Једно је као пластична картица, неорганско је и направљено једном засвагда, а друго је жива уметност и органско, попут живота. Наравно, смрт позоришта предвиђа се већ пар хиљада година, али, иако је пандемија начинила велику штету догађајима који се одигравају уживо, а људи се вероватно плаше да седе једни поред других...Да, мислим да ће позориште преживјети", каже Малкович.

Глумац додаје да Холивуд за њега није предмет интересовања и да не зна много о њему.

"У Холивуду не проводим много времена и не знам много о њему. То није бизнис који пратим сам по себи, пратим га на основу ствари које чујем. Никада нисам живео у Холивуду и не знам баш толико о њему", казао је Малкович.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.