Љубиша Савановић, глумац, за “Глас Српске”: Јаку државу чине јаке институције културе

Захваљујући томе окупили су сјајну глумачку екипу предвођену редитељем Милинковићем, а мотор читаве приче је Неле Карајлић, који је са својим сином Срђаном Јанковићем и писао сценарио за серију. Мени је битно да ми у каријери долазе праве ствари у право вријеме и да радим ствари које ме занимају. То је велика радост за глумца.

Овако је разговор за “Глас Српске” започео један од најактивнијих бањалучких глумаца Љубиша Савановић, говорећи о свом учешћу у стварању серије “Сложна браћа”, чије емитовање је почело ове седмице, додајући да су су хумор и сатира остали једино оружје нормалности у свијету који сваким даном постаје све ненормалнији.

- То је једино на шта болесни и изопачени мозгови немају одговор, јер немају смисла за хумор. Он их разоружава и оставља голе. Свакако да није добро што се ни на Балкану ништа није промијенило и што се од деведесет пете нисмо пуно помјерили напријед. Захваљујући томе све нас је мање овдје, а како је кренуло за 50 година ће нас бити само у седам великих градова. Неће бити села, продаћемо их Рио Тинтима и осталој бјелосвјетској багри, као и ријеке, ваздух и воду, само ако будемо могли. А ми ћемо се и тада понашати као ликови у “Сложној браћи” - само ћемо гледати своју гузицу - рекао је он.

ГЛАС: Серија се креће у водама комедије, једног од најпопуларнијих жанрова код домаће публике, али и даље постоји тај отклон код једног дијела филмске и позоришне струке, да се комедија третира као популистички жанр намијењен за лаку забаву.

САВАНОВИЋ: Чини ми се да је то одувијек било тако. Тако обично мисле они који не знају да праве комедије. Комедија је најпаметнији и начин да се људима кажу битне ствари упаковане у обланду смијешног и духовитог.

ГЛАС: Колико сте задовољни протеклом годином и на шта сте посебно поносни када је у питању рад екипе ГП “Јазавац”?

САВАНОВИЋ: По цијену да звучим нескромно, “Јазавац” је једна од најљепших прича на културној сцени Бањалуке. Ово позориште ради већ петнаест година и све то вријеме окупља позоришне ствараоце и публику у радости. Поред редовног мјесечног репертоара који је обимнији него у многим националним кућама у окружењу, у Студију “Јазавац” и у наша два хора, за младе и одрасле, окупљамо бише од 200 чланова. “Јазавац” је једно од ријетких удружења које се не налазе у самом центру Бањалуке те тако оживљавамо дио града у којем, као и у већини насеља мимо центра, нема културних активности. Судећи по посјећености представа наши суграђани воле то што им “Јазавац” нуди, а ја сам сигуран да нам треба још позоришта у Бањалуци. С обзиром на то да се “Јазавац” самофинансира, боримо се као лавови даноноћно да опстане и успијевамо.

ГЛАС: Са друге стране рад Ваше матичне куће Народног позоришта РС пред крај године обиљежили су бројни проблеми те је дошло је и до смјене на функцији директора. Исто тако нова управа најавила је бројне новости, како на сцени тако и иза ње.

САВАНОВИЋ: Нова управница Дијана Грбић направила је у првих мјесец дана мандата заиста много. Добро је што је на мјесту директора особа са глумачким искуством, али и великим организационим способностима. На мјесто умјетничког директора вратила је Александра Стојковића, који је тај посао сјајно радио у свом првом мандату и који је вишеструко доказан глумац и стваралац. Надам се да ће они имати одријешене руке и могућност да Народно позориште РС врате на мјесто којем треба да буде, а то је водећа и најзначајнија позоришна кућа у БиХ и битна институција културе у регионалним оквирима. Нажалост, овај сјајан тандем на челу нашег НПРС већ доживљава саботаже и притиске који ме тјерају да се питам да ли су они који одлучују о култури свјесни шта нашем народу значи добро вођено народно позориште, као једна од институција наше државе? Када су бана Тису Милосављевића питали зашто прави позориште у Бањалуци ономад, његов одговор је био - не правимо ми позориште него државу. Мислио је на то да јаку државу чине јаке институције. Данас смо у ситуацији да објашњавамо да је битно и насушно потребно да позоришта и друге културне установе воде најбољи међу нама.

ГЛАС: У позоришту сте, осим свог глумачког позива, радили и бројне организационе послове. Из тог искуства, у ком смјеру мислите да данас треба да иде театар, посебно онај који носи национални предзнак, ако мисли на будућност саме институције?

САВАНОВИЋ: Позориште је данас разноврсније него икад. Што се нас тиче, мислим да нам је потребно још мањих и мобилнијих позоришта те нешто што је Раде Симовић, драматург и некадашњи управник Народног позоришта РС, дефинисао као позоришну мрежу Српске - план по којем би се позориште дешавало у свим салама које испуњавају минимум услова од Требиња до Новог Града. Наравно, све је то уско повезано са економским приликама и тим колико људи има у тим мјестима. Надам се да није касно за тако нешто. Са друге стране, питање је колико су они који одлучују свјесни тога. С обзиром на то да смо са представама “Јазавца” обишли многа мјеста, из властитог искуства знам да је народ широм РС жељан позоришта, дјеца посебно. Нема паметнијег улагања него у ту дјецу. То нам је једина нада.

ГЛАС: Нажалост, пандемија је пресјекла или успорила бројне планове у вези са домаћом филмском и серијском продукцијом. Може ли бити озбиљних помака на том пољу, без јасне и профилисане политике, како институција тако и приватних продукција на том пољу?

САВАНОВИЋ: Основан је Филмски центар РС, али колико видим и тамо је сличан случај као у Народном позоришту. На челу Филмског центра је Ања Илић, способна и доказана умјетница са добрим везама у региону. Питање је колико ће држава стати иза ње и рада Филмског центра и омогућити јој да се прави посао који ће доносити добробит свима: филмским радницима, новозапосленима, угоститељима, хотелијерима, самој држави кроз порезе и остало. Сви са нестрпљењем чекамо Закон о аудио-визуелној дјелатности који је требало још у септембру да се нађе на Народној скупштини РС. И који је неопходно да буде донесен да би ова институција несметано функционисала. Сваки изгубљен дан у том смислу је велика штета.

ГЛАС: Велики пројекти траже велику базу за регрутацију глумачких ансамбла и ауторских екипа, како их формирати?

САВАНОВИЋ: Кад сам говорио о позоришној мрежи Српске то је подразумијевало и да се тек свршеним студентима омогући да без пуно малтретирања оснују своја позоришта/фирме и да могу да свој рад наплате, а да се смање порези на ауторске уговоре, јер ови тренутни не охрабрују никог да ради. Напротив. Српска школује глумце о свом трошку, али кад заврше факултет, немају гдје да раде. Онда одустају од овог посла или одлазе одавде. Зашто им не бисмо омогућили да раде овдје? Не могу сви у Народно и Дјечије позориште на сталне плате и то је нормално. Али је нормално и да раде. А не треба нам пуно за то. Исто или слично је и са осталим студентима Академије умјетности. Морам овом приликом да похвалим и рад новог декана Академије умјетности Драгане Мацан, која је отворила ову установу према публици и окренула је на ону страну на коју је академија одавно требало да иде.

ГЛАС: Шта бисте пожељели себи, колегама и публици у години која је пред нама?

​САВАНОВИЋ: Здравља и памети.

Улоге

ГЛАС: Током каријере глумили сте бројне ликове, како у театру тако и на филму и телевизији, од фиктивних до историјских личности. Која Вам је улога најзначајнија као потврда вриједности сопственог рада?

САВАНОВИЋ: Када је у позоришту у питању, то су улоге у представама “Кривица”, “Цело тело ту ме боли” и “Наши дани”, док ми је улога у серији “Кости” обиљежила каријеру изван театра. Свака од њих, али и оне друге, више или мање успјешне по мом или суду публике, су ми донијеле нешто ново. Ове набројане су посебне, јер сам их радио са посебним људима, били су то велики задаци. Посебан је осјећај играње неке представе као што је “Цело тело ту ме боли”, која је често била потцијењена, али коју играмо ускоро 150. пут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.