Љиљана Лабовић Маринковић, за “Глас Српске”: Народ који није укоријењен у своју књижевност нема будућност

Рекла је то у разговору за “Глас Српске” директорица Дјечијег позоришта Републике Српске Љиљана Лабовић Маринковић са којом смо разговарали о претходној години и плановима за текућу.

- Легитимно је и побјеђивати са само једном представом, али када три различите представе супериорно стигну пред различите жирије и поентирају, онда сте заиста с разлогом поносни на успјехе своје институције - додала је она.

ГЛАС: Како посматрате годину која је иза нас? С каквим изазовима сте се сусретали у раду?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: Протекла година је већ од марта, када је у потпуности престала напетост од строгих епидемиолошких мјера и страх од короне, кренула у фуриозном темпу. Као да смо на крилима полетјели међу публику, на путовања, и та енергија слободе је допринијела снази наше куће. Низале су се премијере  “Јунак у трегерима”, “Коњић Грбоњић”, “Био једном један лав”, “Мала сирена”, а уз сав тај радни темпо, паковали смо кофере, путујући на многе адресе. Са тих важних адреса су стизале и награде као потврда да се национални театар за дјецу Републике Српске с разлогом сврстава међу најбоље европске театре.

ГЛАС: Будући да смо на почетку године, можете ли нам рећи какви су планови Дјечијег позоришта РС, какве радости припремате за наше најмлађе?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: Најнескромнији план био би - поновити 2022. годину. Али, сваки нови дан донесе нешто ново, тако да у том духу настављамо да предано и ангажовано радимо за нашу публику, што је најважније, али и да одмјеримо снагу са колегама у региону и њиховим новим продукцијама. Током фебруара расписујемо јавни позив за селекцију нашег 22. Међународног фестивала позоришта, а ми се спремамо за изазовна путовања. Представа “Био једном један лав”, у режији Николе Бундала, којом смо обиљежили стогодишњицу Душка Радовића, поред тога што је освојила нашу публику, осваја и селекторе важних фестивала. Не кријем да смо одушевљени коментарима селектора који су ову представу уврстили у такмичарске програме “Театра у коферу”, Фестивала у Ломжи, Пољска, 2. Новосадских позоришних игара и Међународног позоришног фестивала у Анкари. То су већ три велике вијести, а “Лав” ће можда још да путује, о чему ћемо информисати, када се и те “коцкице сложе”. Важно је то што данас и сутра коначно поново дочекујемо наше колеге из Малог позоришта “Душко Радовић” из Београда, који ће извести своје представе “Снежна краљица” и “Бамби”. Ријеч је о дивној сарадњи наших кућа, која је установљена 2016. по принципу - Бањалука у Београду, Београд у Бањалуци. Корона је, нажалост, прекинула овај низ, јер смо ми у марту 2020. након првог извођења представе “Сирано де Бержерак” управо у салону “Радовића” заједно са колегама гледали прес конференције на којима је саопштавано да и Србија и Република Српска иду у локдаун. Београђани нам коначно поново стижу, због чега захваљујем Градској управи Бањалука која ће бити њихов домаћин, јер је и град Београд увијек домаћин нама, када гостујемо у “Радовићу”.

ГЛАС: Најавили сте нову представу “Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру” која ће бити рађена према истоименом дјелу нашег писца Берислава Благојевића. Прошле године сте реализовали представу “Јунак у трегерима” по дјелу такође домаћег писца Јове Чулића. Колико је важно да на сцену постављате дјела наших писаца?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: Није важно, него је најважније. Народ који није укоријењен у властиту књижевност, умјетност, нема будућност. А ми, укоријењени у нашег Кочића, Ћопића, Ршумовића, Змаја, Радовића.., с разлогом вјерујемо у савремене, велике и важне ствараоце за дјецу. Дјела Јове Чулића, као и Берислава Благојевића, по својој књижевној вриједности афирмисана су уписивањем у обавезну школску литературу, смјештајући се крај имена која су била дио ваше и моје школске литературе. Измјештајући ове сјајне рукописе на сцену, чинећи од њих снажне позоришне представе, показујемо и доказујемо да је књига суштина. И када се чита, а и када се гледа! Национални театар за дјецу овим снажно афирмише синергију просвјете и културе, јер се ми не играмо, него играмо за дјецу. Ми смо велики, велики су наши писци и они су у истој педагошкој и умјетничкој равни са дјелима насталих у неким другим временима. У то име, са таквом свијешћу и опредјељењем, сигурна сам да Дјечије позориште РС с разлогом носи атрибуте националног театра.

ГЛАС: Друштво се мијења, дјеци је данас у сфери интернета понуђено мноштво садржаја. Како Дјечије позориште РС прати те промјене, на који начин се прилагодити, држати дјечију пажњу, а с друге стране сачувати оно исконско, традиционално?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: Све се мијења, изузев дјетета! На развој дјетета - када ће проходати, када ће никнути први зубићи... не утичу никакве технологије. Перцептивност свијета око себе и психолошки развој сваке мале главе пролази исти пут. На том путу су - игра, приче, машта, играчке, књиге, шарени предмети, музика, лутка, све што оживљава у нашим представама, а допире до њихових срца. Одушевљена сам младим родитељима који са дјечицом долазе у позориште, које је увијек пуно. Наша мисија је допријети до родитеља - заинтересовати га, мотивисати да крене са својим дјетешцетом да види “Школу за пачиће”, “Медвједића Тимотеја”. Родитељи нам не вјерују, него у нас вјерују! То је суштина.

ГЛАС: Колико су значајна гостовања ДП РС у градовима и општинама Републике Српске? Хоће ли тога бити више у овој сезони?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: Снимци аплауза и весеља којима наш ансамбл дочекују у Лакташима, Приједору, Добоју, Палама, Источном Сарајеву, Фочи су фасцинантан доказ колико је мало потребно да бисмо били једни уз друге и колико је важно што јесмо једни са другима. Бескрајно је важно да путујемо у мање градове и општине и наравно да ћемо и у 2023. години путовати, путовати и бити са дјечацима и дјевојчицама широм Српске. Представе “Дјевојчица и дрво” и “Био једном један лав” током фебруара крећу у ову мисију.

Фестивал

ГЛАС: С обзиром на то да Дјечије позориште РС традиционално организује Међународни фестивал позоришта за дјецу на који долазе ансамбли из европских држава, јесте ли се сусретали са неким необичним захтјевима глумаца и редитеља, има ли неких анегдота?

ЛАБОВИЋ МАРИНКОВИЋ: За 21 годину колико траје наш фестивал, сабрало се много дивних догађаја, сусрета, доживљаја, и, наравно анегдота. Али оно што ја с разлогом, посебно истичем су комплименти европских и свјетских колега нашој публици. Илустроваћу то ријечима Јарослава Килијана, директора свјетског театра “Лалка” из Варшаве, који ми је рекао да је импресиониран како наша дјеца реагују и прихватају њихове представе. То је суштина. Када гости комплиментирају малишанима, они тиме у најбољем детектују да су то дјеца, која захваљујући својим родитељима, педагозима, али и позоришту, разумију театар и процјењују игру логиком доброг искуства и умјетности којој свједоче гледајући и мислећи представе свог вољеног театра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.