Легат библиофила Душана Ј. Ђоновића у НУБРС: Ризница старих ријетких књига надживјела власника

Илијана Божић
Легат библиофила Душана Ј. Ђоновића у НУБРС: Ризница старих ријетких књига надживјела власника

БАЊАЛУКА - Велике библиотеке настају дуго. Књиге надживе првобитне власнике и нађу свој пут. Што су књиге старије, то је њихов пут дужи и на њима остаје више трагова у виду печата, екслибриса, власничких записа и потписа.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” документариста савјетник у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Вања Шмуља говорећи о књизи “О драгоцјеностима из заоставштине једног библиофила (Стара и ријетка књига из Легата Душана Ј. Ђоновића у Народној и универзитетској библиотеци РС)” чији је аутор.

Књига приказује настанак приватне библиотеке нашег човјека у емиграцији, о коме није много писано због његовог идеолошког мимоилажења с комунистичким режимом. Књиге којима је Ђоновић обогатио ову библиотеку, а које спадају у корпус старе књиге, куповане су у књижарама на Бродвеју, у Лондону и другим градовима. Према истраживањима Вање Шмуље, готово 18 одсто публикација на српском језику из Легата Душана Ј. Ђоновића налази се на нацистичким списковима забрањених књига, а у збирци се налази велики број дјела Слободана Јовановића која у Југославији нису објављивана до 1990. године.

Она је нагласила да је поменута књига настала поводом стогодишњице рођења библиотекара Душана Ј. Ђоновића, чији се легат чува у НУБРС.

- Ђоновић је био професионални библиотекар, правник, директор библиотека факултета Универзитета у Њујорку и пасионирани библиофил. Отац му је био Јован Ђоновић, политичар, дипломата и публициста, један од значајних учесника на политичкој сцени прве половине 20. вијека. Најпознатији је по свом односу са генералом Дражом Михаиловићем. Душановог стрица Николу Ђоновића са Равногорским покретом је везивала више службена дужност него идеолошка припадност. О размимоилажењима међу браћом свједочи и чињеница да је Никола свој легат оставио црногорској, а Душан српској националној библиотеци. И данас су исте те диобе актуелна прича - рекла је Шмуља.

Нагласила је да након диоба неминовно долазе сеобе, те да је Душан 1949. године, као припадник Равногорског покрета, за оцем отишао у САД, па је био и политички емигрант.

- У поменутој књизи је представљена и библиографски описана стара и ријетка књига из збирке. Будући да се ради о културним добрима, књига је значајна и јер одаје почаст легатору и представља примјер добре праксе у установама које овакву грађу баштине. У Легату се налази 165 библиографских јединица које имају статус старе књиге као културног добра. Најстарија међу њима је из 1558. године - објаснила је Шмуља.

Према њеним ријечима, најзанимљивији су Макијавелијеви “Принципи” из 1648. године.

- То је јуридичка литература, али посебна занимљивост оваквих књига је у њиховој графичкој опреми, декоративним и типографским елементима. Штампане су с фронтисписима, илустрацијама, иницијалима, ведутама чији стил одговара умјетничком стилу епохе у којој настају. У збирци се налазе књиге маниризма, барока, рококоа, класицизма, романтизма - додаје она.

Истакла је да су дјела, која су наши политички емигранти објавили на српском језику ван граница отаџбине, а којих нема на полицама наших библиотека, често ни у каталозима, драгоцјена највише због свог садржаја. 

- То је незванична или алтернативна историја Другог свјетског рата. Легат садржи више од четири хиљаде публикација. Поред капиталних дјела из области права од 16. до 19. вијека, збирка садржи неке од првих српских правних часописа и ријетка емигрантска издања - навела је Шмуља.

Нагласила је да је свака лична библиотека портрет свог власника, те да што је библиотека обимнија, то је портрет детаљнији.

- Више од 3.500 публикација из области права, од Хамурабијевог законика до регигованих докумената међународног права из друге половине 20. вијека Душана представљају као правника. Океанолошке енциклопедије, студије и атласи откривају га као заљубљеника у море, не само као стручњака за поморско право - закључила је Шмуља и додала да библиографије, каталози па и каталошки листићи који су у књигама остали откривају Ђоновића као библиотекара, а каталози свјетски познатих антиквара као библиофила.

Задужбина

Вања Шмуља је објаснила  да је Душан Ђоновић  своју личну библиотеку на основу усменог налога супрузи оставио НУБРС, тада Народној и универзитетској библиотеци “Петар Кочић”.

- Спакован у 106 картонских кутија у које је иначе пакована хуманитарна помоћ, Легат је стигао у Библиотеку марта 1999. године. То не би било остварено без великог залагања Драгољуба Малића, пароха Српске православне цркве Свети Никола у Монровилу - казала је Шмуља.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана