Кустос историчар Данко Михајловић за “Глас” поводом годишњице Музеја Старе Херцеговине: Деценијама чувари блага фочанског краја

Уласком у овај музеј враћамо се у далеку прошлост сеоске и варошке куће с почетка 20. вијека у Фочи. Испред нас је стара народна ношња, дрвена колијевка, копердеке, либаде, мангали, токе и посуђе од дрвета и глине који нам дочаравају како су живјели и како су се носили стари Херцеговци, али нам показују и аутентичност занатске израде и украшавања предмета.

Сачувана римска уљана свјетиљка за коју кажу да се користила  током другог и трећег вијека нове ере свједочи о римском добу у Фочи, а  фотографије на којима је овјековјечен тренутак изградње моста преко Дрине у Броду код Фоче, али и долазак првог воза у овај град чувају важне тренутке од заборава.

Музеј Старе Херцеговина основан је трећег фебруара 1956. године одлуком тадашњег народног одбора општине Фоча, а како је кустос историчар Данко Михајловић истакао за “Глас Српске” ова установа је неколико пута мијењала име.

- Носио је име Завичајни музеј, Музеј Југоисточне Босне, те Музеј фочанског периода НОБ-а, да би 1998. године добио данашњи назив. Мијењање имена било је у складу са системима у којима је музеј постојао и радио - објаснио је Михајловић.

Истакао је да је у доба социјализма музеј имао улогу да промовише идеологије социјалистичког система односно партизанског покрета.

- Од 1998. године Музеј Старе Херцеговине је једна од установа у музејској мрежи РС чији је задатак да чува културну прошлост фочанског краја. Ријеч је о малом музеју који посједује преко 3.000 различитих предмета, докумената и фотографија који свједоче о прошлости овог краја - испричао је Михајловић.

Додао је да експонати који су изложени у музеју обухватају широк период, који сеже од праисторије до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата.

- Међу изложеним предметима најстарија је група која потиче из античког периода, а ради се о античким посудама и накиту које су користили романизовано становништво које је живјело на простору насеља Устиколина у Фочи. То су углавном случајни археолошки налази које су наши суграђани налазили и поклањали музеју - навео је Михајловић.

Према његовим ријечима сви прикупљени предмети свједоче да је фочански крај био настањен од праисторијског времена.

- Ипак, у музеју доминира грађа из периода Другог свјетског рата о кључним догађајима у развоју Народноослободилачког покрета, у чему је Фоча имала значајну улогу. Посједујемо и фототеку у којој чувамо велики број фотографија, али и архивску грађу. Ту је и стручна библиотеку која чува објављене историјске изворе те стручне часописе - казао је Михајловић.

Нагласио је да је највећа и најстарија поставка “Фочански период НОБ-а”, те да она показује збивања из такозване Фочанске републике у периоду од 20. јануара до 10. маја 1942. године када је Фоча била центар шире партизанске слободне територије.

- Ова изложба је занимљива јер од 1977. није мијењана, али и зато што показује наличје тоталитарног режима какав је био комунистички. Важна је и поставка “Др Ристо Јеремић” која говори о најзначајнијој личности Фоче.  Ристо Јеремић је био љекар и један од иницијатора и оснивача Српског културног и просвјетног друштва “Просвета”- навео је Михајловић.

Нагласио је да Музеј Старе Херцеговине данас послује и ради у складу са епидемиолошким мјерама.

- Музеј ради на прикупљању и стручној обради артефаката, архивске грађе и фотографија које наши суграђани редовно доносе. Током пандемије у музеју је повећан број истраживача, који раде докторате и стручне студије - истакао је Михајловић и додао да је у плану модернизација појединих поставки како би биле актуелне и у садашњем времену.

Према његовим ријечима горући проблем музеја је недостатак централног гријања, због чега планирају да се обрате надлежним институцијама како би обезбиједили нормалне услове за рад.

Сталне поставке

Михајловић је истакао да се у изложбеном дијелу музеја може погледати пет сталних поставки.

- То су етнографска, “Фоча у прошлости”, “Фочански период НОБ-а”, “Др Ристо Јеремић” те изложба “Фоча у Одбрамбено-отаџбинском рату”. У музеју је смјештена и спомен-соба палим борцима и цивилним жртвама из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата – наводи он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.