Крстивоје Илић, пјесник и добитник награде “Стражилово”: Пут велике поезије ка висинама незаустављив

Данко Кузмановић
Крстивоје Илић, пјесник и добитник награде “Стражилово”: Пут велике поезије ка висинама незаустављив

Бањалука - Недавно сам говорио како је дивно што се једно врхунско признање зове “Стражилово”. Стражилово је чудо. Стражилово су сви они висови којима идемо пред врата творца. Срећан сам што сам добио ову награду.

Казао је ово за “Глас Српске” пјесник Крстивоје Илић који је овјенчан наградом “Стражилово”, која је ове године у “Бранковом колу” уведена за цјелокупан пјеснички опус.

Предсједник “Бранковог кола” и жирија ове награде Ненад Грујичић је казао да је Крстивоје Илић један од најизразитијих савремених српских  пјесника “стражиловске линије пјевања”, те настављач Бранкове лирике и језика.

Илић је испричао какав је његов однос према поезији Бранка Радичевића.

- Мој однос према Бранку Радичевићу је до те мере личан, а у тренуцима до суза личан. Лако је било писати велику поезију великим европским песницима који су имали песнички језик у својој култури. А Бранко, наш дивни, тужни Бранко, морао је да ствара језик. Из тог “ништа” је прешао у бесмртне стихове. Ја обожавам Бранка. Ја сам имао свађе, у смислу одбране поезије, када су говорили да је требало да иде више, али требало је одразити тај језик до кога се тешко дошло. Мој однос према Бранковом језику је као однос према митолошком времену, као однос Орфеја према првом певању. Кажем митолошком, али он је постојао. Био је краљевић ту из нашег комшилука - рекао је Илић.

Илић је прокоментарисао и Грујичићеву опаску да је пјесник стражиловске линије пјевања.

- То је прво велико српско певање. Данас видимо, када је Бранкова поезија добила своју музику, до које мере су то дивни стихови. Ја сам срећан што сам Србин, не због политикантства, него што сам Србин као и Бранко што је био. Волим што припадам стражиловској линији. Ми који се заклињемо и умиремо са радошћу поезије, за нас је сваки гроб великог српског песника стражиловско узвишење. Сви ми умиремо на Стражилову - казао је Илић.

У образложењу награде стоји да је Илићево дјело доказ да је поезија универзална и надвремена дисциплина у стварности живога пјесника, неугасиви лични печат бића и талента у еросу језика, као и духовна свјетлост без премца и краја.

Пјесник није песимистичан према данашњој поезији, и тврди да ће највећа увијек наћи пут ка висинама и да ће то неко препознати.

- Велика поезија се не може зауставити у свом путу ка висинама, ка вратима, ка врту створитеља. Никако. Када велики песник стигне горе и када га Господ пита: “Јесте то Ви Бранко, јесте то Ви Црњански? Уђите. Добро дошли”. Велика српска поезија живеће дуже од српства. Цивилизације су варљиве, али оно најљепше што су дале живи - истакао је Илић.

Овогодишња награда “Стражилово” свечано ће бити  уручена на Стражилову 7. септембра, код “Бранковог чардака”,  поред споменика Бранку Радичевићу, на 48. “Бранковом колу” које ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду, у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића.

Нова књига

И у 81. години живота пјесник се не предаје, тако да спрема нову књигу поезије.

-  Управо завршавам једну нову књигу која се зове “Бесмртне молитве”. Посвећена је углавном Косову, али и свим мукама нашег народа. Питају ме пријатељи: “Па како то, Крстивоје, па бесмртне молитве, зар постоје смртне?”, а ја кажем да Србин највише моли за смрт - објаснио је Илић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана