Ковачевићево предавање у Бањалуци: За добру језичку политику потребно измирење науке и политике

Миланка Митрић
Ковачевићево предавање у Бањалуци: За добру језичку политику потребно измирење науке и политике

Бањалука - Лингвиста и професор Милош Ковачевић вечерас је, на Дан словенске писмености и културе, у концертној дворани Банског двора одржао предавање “Сачувајмо српски језик и ћирилицу - симболе идентитета”.

Ковачевић је у свом обраћању изнио неколико историјских ставки о настанку српског језика и писма, осврнуо се на значај рада Ћирила и Методија, те направио паралелу са садашњошћу.

- Када данас говоримо о ћирилици, ми говоримо о својим коријенима, о својој прошлости и о својој садашњости – казао је Ковачевић.

Посебан акценат његовог предавања стављен је управо на положај ћирилице данас, на њену употребу и на важност њеног очувања, на шта Ковачевић увијек упозорава у својим текстовима, обраћањима и на предавањима, али и на проблематику с којом је српски језик данас суочен.

- Српски језик данас има два велика проблема. Један је лингвистички, који нас може, а и не мора да забрињава. То је проблем који морамо да ријешимо, а то је питање статуса српског као комуникативног језика – како да се српски понашамо у односу на своје политичке преименице, на босански, на хрватски и црногорски. Питање је како да се према таквим преименицама односи лингвистика, која почива само на научним критеријумима. Лингвистику не интересују разлике – рекао је Ковачевић, те се осврнуо на ријечи Романа Јакобсона, који је говорио да је разлика између лингвистике и политике у томе што се политичке одлуке доносе консензусом, а лингвистичке научним критеријумима.

Ковачевић истиче да је, када говоримо о језичкој политици, важно да постоји општа сагласност између науке и политике.

- Ако је против те науке политика, ко заправо подржава науку? Њени главни представници. А ако је не подржавају, већ они говоре у име науке, она таква наука једном друштву није ни потребна. Неће политика оспорити физику, рецимо, али хоће језик. Језичка политика није исто што и политика – додаје Ковачевић и наглашава да је тешко да наука у једном друштву има добар статус, уколико се њени критеријуми не подржавају од стране владајуће политике, која треба да доноси исправне одлуке.

Ковачевић се осврнуо и проблем службене употребе језика и писма.

- Вјеровали или не, једино у српском језику службена употреба језика и писма односи се на државну службу, не односи се чак ни на школе. Не подразумијева ни школски систем, ни масовне медије. Не подразумијева ништа сем државних органа. Ако ми морамо да се боримо за службену употребу у државним службама, то је само употреба у државним службама, а државне службе прописују саме законе. Заправо смо заиста у ситуацији да кажемо да се српски језик и ћирилица законски изгледа бране једино у скупштини и општини, јер је школа изузета из службене употребе – подсјећа Ковачевић, који је, у закључку обраћања нагласио да је проблем овог тренутка и функционална неписменост становништва које говори српским језиком.

Према његовим упозоравајућим ријечима, зарад свјетлије будућности, истински је важно да српски језик постоји као обавезан предмет на свим факултетима.

С обзиром на то да је ове године Град Бањалука први пут обиљежио Дан словенске писмености и културе, градоначелник Драшко Станивуковић је тим поводом рекао да је тема језика и писма тема о којој је потребно стално говорити, али и радити на побољшању, јер је дужност свих нас да радимо оно што можемо.

- Филозофски сам размишљао како је у природи све смислено. Рецимо, сада је прољеће, и лишће зелени, док је у јесен било у коријену. Лишће се на крају врати свом коријену. Зашто? Да опет изникне. Тако данас ми, говорећи о ћирилици, стубу нашег идентитета, нама, нашем поријеклу, вјери и писмености, ми се исто тако враћамо коријенима – испричао је Станивуковић у свом обраћању.

У оквиру обиљежавања Дана словенске писмености и културе, вечерас је Банском двору постављена и изложба најљепших ћириличних рукописа, награђених на конкурсу “Моја оловка пише ћирилицом”.

Програм је употпуњен наступом хора и оркестра Основне школе “Свети Сава”, којим је дириговала Јелена Станишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана