Књижевник Слободан Ракитић: Заборављени пјесници поново у књижевном животу

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" књижевник Слободан Ракитић, коме је Српска књижевна задруга недавно објавила "Aнтологију поезије српског романтизма", која привлачи велику пажњу читалачке публике и књижевне критике.

* ГЛAС: Можете ли нам нешто рећи о самој Aнтологији, шта Вас је, у ствари, инспирисало да је приредите?

РAКИТИЋ: Године 1978, за школске потребе, приредио сам зборник "Поезија романтизма југословенских народа". Више се и не сећам како је дошло до тога да баш ја радим такав зборник, који би обухватио све југословенске романтичаре. Друго издање изишло је 1982, у 20.000 примерака, као и прво, што је за данашње прилике више него завидан тираж. Такве књиге код нас до тада није било. Aнтологија, на којој сам радио, с повременим прекидима, готово десет година, обухвата више од једног века српског песништва. Отуда у њој предромантичари, романтичари и постромантичари. Војислав Илић, који је испунио последње две деценије 19. века, када је романтизам већ био на заласку, прошао је кроз класицизам, предромантизам, романтизам, реализам и симболизам. Његова поезија је аутентичан облик велике синтезе. На исти начин, "Aнтологија поезије српског романтизма", бар како је ја видим, има интегративни карактер и представља такође синтезу најбољих романтичарских остварења на српском језику.

* ГЛAС: Које раздобље и које значајне српске пјеснике обухвата Aнтологија?

РAКИТИЋ: "Aнтологија поезије српског романтизма" обухвата крај 18. века, читав 19. век и прве деценије 20. века. То је и најзначајније раздобље модерне српске историје, у коме се одиграла Карађорђева револуција, Вукова реформа језика и писма и продор српске народне поезије у Европу. Обновљена је српска држава и најзначајније државне, културне и просветне институције. Основано је Друштво српске словесности, Матица српска и Српска књижевна задруга итд. То је пут од Кнежевине и Краљевине Србије, под ауторитарном владавином династије Обреновића, до узорне демократске монархије на чије чело 1903. долази краљ Петар Први Карађорђевић. Српски народ је прошао на државном и културном плану промене које се у нормалним приликама остварују столећима. Српски предромантичари стварају углавном у великим европским центрима, Трсту, Бечу, Пешти, Лајпцигу. У тим центрима постојали су српски књижевни покрети, из којих је изишло неколико значајних песника који су претходили романтизму (Соларић, Пачић, Мркаљ, Лука Милованов, Боројевић и други). Преласком Матице српске и Летописа из Пеште у Нови Сад, настају нови српски културни центри. Српски романтичари имају средишно место у најзначајнијим антологијама српске поезије (Богдана Поповића, Зорана Мишића, Миодрага Павловића). Свака од ових антологија има свој поетички идентитет. У "Aнтологији новије српске лирике" Богдана Поповића нема Костићеве песме "Санта Мариа делла Салуте", за коју је морао знати, али је зато Поповић имао слуха за другу велику Костићеву песму, "Спомен на Руварца". Такође лепо место имају романтичари у Павловићевој "Aнтологији српског песништва" (1964). Метафизичка димензија, карактеристична за ову антологију, била је својствена и предромантичарима и романтичарима, тако да је успостављен континуитет са српском средњовековном поезијом. Та спона био је Венцловић. Настојао сам да на један број заборављених песника, најчешће неправедно, поново скренем пажњу и вратим их у књижевни живот. Уосталом, једна од важних улога Aнтологије јесте и у томе.

* ГЛAС: Какав је, у ствари, њен значај, односно колико романтизам утиче на пјесничко стваралаштво данас?

РAКИТИЋ: "Aнтологија поезије српског романтизма", поред књижевног, има и документарни значај, јер сведочи не само о песницима него и о времену и поднебљу када су поједине песме настале. Затим указује на шири европски контекст српскога романтизма. Наши предромантичари били су у чврстим везама са европским песничким токовима, немачким, италијанским, руским и француским. Под утицајем Петрарке настају први српски сонети (Орфелин, Јован Пачић, Јован Дошеновић, Сава Мркаљ, Никола Боројевић). То се исто односи и на романтичаре (Медо Пуцић, Јован Илић, Бранко Радичевић, Петар Сундечић и други). Нажалост, у српском романтизму сонет нема оно место које је имао у најзначајнијим европским књижевностима.

* ГЛAС: Постоји ли, по Вама, данас криза књиге и читања?

РAКИТИЋ: То је опште место наше стварности. И не само наше. Живимо у време опште кризе, која није само криза књиге и читања. Као што се може видети, књиге се ипак и штампају и читају. Чини се да се више штампају него што се читају. Aли свака књига, ипак, нађе пут до свог читаоца. Био сам у јулу на међународном песничком фестивалу на југу Француске, у Сету, родном месту великог француског песника Пола Валерија. Стигло је у Сет преко стотину песника и музичара, углавном из медитеранских земаља. Фестивал је трајао десетак дана. Цео град је живео духом поезије, музике и уметности. На неколико места у граду одржавани су песнички програми, од подне до дубоко у ноћ. Последњег дана, у једној башти, с погледом на море, имао сам своје завршно песничко поподне, пред педесетак љубитеља поезије, који су пажљиво слушали моје песме на српском и француском. Био сам више него изненађен пажњом и пријемом и њиховим интересовањем за поезију.

Нова дјела

* ГЛAС: Планирате ли да пишете нову књигу?

РAКИТИЋ: Спремам нова издања својих ранијих књига. Надам се да ће у време сајма изаћи прво коло од пет књига: "Светлости рукописа", "Рашки напеви", "Свет нам није дом", "Земља на језику" и "Душа и спруд". Идуће године требало би да изађе друго коло, такође у пет књига. О осталим плановима, неки други пут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.