Карпо Аћимовић Година добио Златни печат Југословенске кинотеке

Програм посвећен Карпу Години, с пројекцијама његових кратких филмова, изложбом фотографија из филмова и личне архиве, округлим столом о његовом стваралаштву и разговорима с публиком и студентима, одржава се у Кинотеци од 6. до 8. децембра. 

"Нема много личности не само у југословенском, већ и у светском филму, које су оствариле изванредне резултате на више поља у оквиру филмске уметности. Карпо Година је подједнако значајан филмски редитељ и директор фотографије, а није ни мали број филмова које потписује као сценариста и монтажер", истакао је Пантелић.

Како је додао, Година се "од самих почетака каријере представља као редитељ интригантних краткометражних документарно-експерименталних филмова, снимљених на аутентичан начин, кадровима који се налазе негде између фотографије и филма".

Пантелић је подсјетио да се у истом периоду дешава сарадња са Желимиром Жилником на једном од најзначајнијих филмова југословенског црног таласа "Рани радови", на којем ради као директор фотографије, а потом и на кратком документарном "Црном филму".

Сарадња с редитељем Батом Ченгићем, у филмовима "Улога моје породице у светској револуцији" и "Слике из живота ударника", доноси другачији визуелни израз, чиме Карпо Година "показује да као директор фотографије може да се прилагоди разнородним естетикама, а да притом задржи свој лични потпис, док концептуални филмски пројекат "Недостаје ми Соња Хени", чији је био идејни творац, говори о непрестаном авангардном и иноваторском духу", оцијенио је Пантелић. 

С Лорданом Зафрановићем снимио је "неке од визуелно најупечатљивијих филмова југословенске кинематографије. Након авнагардне есетике Жилника и Ченгића, Карпо Година у филмовима "Ујед анђела", "Муке по Мати", "Окупација у 26 слика", показује способност креирања филмске фотографије, условно речено класичнијег усмерења у којем се добро види сва комплексност изражајних средстава камере", рекао је Пантелић.

Током осамдесетих година 20. вијека Карпо Година је режирао дугометражне игране филмове "Сплав медузе", "Црвени буги" и "Вештачки рај", чије је мјесто у југословенском филму, како је оцијенио Пантелић, потпуно особено и до сада недовољно истражено.

Додјела Златног печата Карпу Години представља "не само потврду за изузетан уметнички рад већ и позив за нова сагледавања епохе југословенског филма коју је он својим разноврсним талентом обележио", закључио је Пантелић.

Примајући Златни печат Карпо Година је, поздрављен дугим аплаузом, изјавио да је изненађен и захвалан.

"Још кад смо били студенти у кинотеку у Љубљани су стизали филмови из Југословенске кинотеке. За нас је то била велика драгоценост" рекао је Карпо Година. Присетио се једне "дивне строге госпође која је пазила да се према филмовима односимо с поштовањем"

"То значи да дође мало раније, седне ослободи се свега што си донео са собом, заживиш у тој полутами и касније се у тами предајеш филму. Ко је закаснио макар секунд није могао да уђе у салу. Трчали смо као луди да стигнемо на време. Била је то велика љубав према филму, која данас помало нестаје. А сада ето имам Златни печат Кинотеке. Хвала", рекао је Карпо Година.

Захвалио је и Лордану Зафрановићу, који је био у публици и чија је ретроспектива претходних дана одржана у Југословенској кинотеци.

"С њим сам проживео леп део живота и ушао у медиј филма на посебан начин. Лордан је, између осталог, ликовни уметник, а и још пуно тога. За велики траг у мом стваралаштву имам да захвалим његовој естетици и нашој сарадњи, размени нових филмских искустава и истраживања на подручју филма", изјавио је Карпо Година.

Истакао је и значај који су у његовом раду имали Београд и Нови Сад.

"За време мојих најуспешнијих филмских подухвата ту ми је стварно био други дом. Велики ослонац били су ми Бранко Вучићевић и Желимир Жилник, као и сниматељ Андреј Поповић", рекао је Карпо Година.

Публику је позвао да погледа избор из онога што је радио за ТВ Београд и ТВ Нови Сад.

"То су рани радови, почетком седамдесетих, из којих ћете упознати Србију на мало другачији начин. Сутра се приказују неки моји ретко виђени филмови, а биће и нешто новије, из 2012. године, када сам предавао у Ријеци, у школи коју су основали Раде Шербеџија и Ленка Удовички. Направио сам вежбу пред камером са осам студенткиња" рекао је Година.

Програм посвећен Карпу Години, у организацији Друштва Словенаца у Београду "Сава", представља и својеврсни увод у традиционалну манифестацију Дани словеначког филма, која ће бити одржана у Југословенској кинотеци од 8. до 11. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.