Југословенска кинотека: Од покретних фотографија до највећих свјетских и домаћих класика ФОТО

Анадолија
Југословенска кинотека
Foto: Анадолија | Југословенска кинотека

БЕОГРАД - Почела је са свега двије стотине несређених кутија нитратних филмова пронађених у бункерима у Ташмајданској пећини, а данас се у њој могу на великом платну погледати најпознатија филмска остварења са наших простора и шире, али и видјети клапе са снимања "Отписаних" или хаљина коју је легендарна Милена Дравић носила на додјели награда у Кану.

Југословенску кинотеку основао је 1949. године Комитет за кинематографију тадашње Федеративне Народне Републике Југославије. Документ о оснивању потписао је маршал Јосип Броз Тито, а данас као један од пет најзначајнијих филмских архива на свијету, Кинотека чува, приказује филмове, као и пратећу филмску грађу, предмете и друге материјале из историје седме умјетности.

У самој згради Кинотеке у центру Београда, налазе се биоскопске сале, стална музејска поставка, као и библиотека.

Управник Музеја Југословенске кинотеке Марјан Вујовић подсјећа да се током деценија, Кинотека развијала и расла.

- Она је била и током бивше Југославије централна кинотека, место где су се чували сви филмови који су стварани широм Југославије и сви филмови који су долазили код нас у дистрибуцију - рекао је Вујовић те додао да је управо то разлог што је и данас Југословенска кинотека задржала исто име.

Кружни цилиндар око кога су поређане столице за гледаоце, који су кроз два сочива слична двогледу могли да гледају како се тродимензионалне фотографије смјењују из 1880. године, и данас ради, а посјетиоци Кинотеке могу да искусе како је некада изгледало гледање филмова на машини познатој под именом "Царска панорама".

Ту су и Едисонов кинематоскоп, камера браће Лимијер с краја 19. вијека, као и прва филмска камера браће Пате са почетка 20. вијека.

У присећању великих филмских достигнућа свакако, осим самих пројекција, помажу и клапа са снимања култног остварења, серије "Отписани" или жељезничка капа коју је Љубиша Самарџић носио у филму "Краљевски воз", због чега управо легати филмских уметника чине још једно богатство Кинотеке.

- Један од делова сталне поставке су и легати. Неке од њих смо добили и пре него што смо се уселили у ову зграду, неке смо добили док су ти глумци и редитељи били и даље живи, неки и даље пристижу. Ту бих издвојио неке, а план је да  се тај део шири и допуњује. Ту су Милена Дравић и Драган Николић, Љубиша Самарџић, Павле Вуисић, Ружица Сокић, Живојин Жика Павловић и бројне награде које су добили и бројни предмети из њиховог приватног живота, који и нашим посетиоцима, иако су познавали са малих и великих екрана све те глумце и редитеље, опет дају посебну топлину - додао је Вујовић.

Тако се може видјети њемачка војна капа из филма "Валтер брани Сарајево", шубара коју је Орсон Велс поклонио Павлу Вуисићу послије снимања "Битке на Неретви", хаљина коју је Милена Дравић носила у Кану 1980. године, када је награђена за улогу у филму "Посебан третман" Горана Паскаљевића, али и штап Чарлија Чаплина, великана нијемог филма.

- Поред чувања филмова у архиву и приказивања филмова у биоскопским салама, једна од најзначајнијих делатности Кинотеке посљедњих година је дигитална рестаурација филмске баштине, како би се сачували од заборава сви ти филмски класици - истакао је Вујовић,

Кинотека сваког мјесеца има и програме сјећања посвећене преминулим значајним умјетницима. Овај месец је обележила ретроспектива филмова Мире Фурлан, једне од најбољих глумица са простора некадашње Југославије, али и циклус "Великани свјетског филма" посвећен чувеном америчком глумцу Кларку Гејблу.

Као Дан Кинотеке обиљежава се 6. јун, јер је тог дана одржана прва филмска пројекција у Београду и на Балкану 1896. године.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана