Јубиларно Берлинале - мање гламура и црвеног тепиха, а више умјетности

Deutsche Welle
Јубиларно Берлинале - мање гламура и црвеног тепиха, а више умјетности

Јубиларно Берлинале са новим руководством, новим форматима, новим салама. Овај филмски фестивал 2020. обећава помјерање акцената, мање гламура и црвеног тепиха, а више умјетности.

Ево 11 чињеница о фестивалу.

1. Нов руководећи дует уноси свјежину

Берлинале ове године слави 70. рођендан – и налази се пред новим почетком. Послије 19 година Дитера Кослика, сада са руководећим дуом Карло Катријан (умјетнички директор) и Маријет Рисенбек (менаџер) почиње нова ера. Највећи њемачки филмски фестивал се поновио. Фестивалски центар је остао на тргу Потсдамер плац, али се збивања много више него раније шире и на Александерплац. Пројектује се укупно 340 нових филмова, и то је мање него до сада. Но, љубитељи филма имају избор између 13 различитих фестивалских програма.

2. Такмичење за Златног медведа

Језгро Берлинала је такмичарски дио – Италијан Карло Катријан је са својим тимом у трку за Златног и Сребрног медвједа позвао 18 филмова. Жирију и гледаоцима се презентују дјела из Њемачке, Западне и Источне Европе, САД, Латинске и Средње Америке, Југоисточне Азије и Ирана. За Медвједа се бори мешавина познатих редитељских звијезда и ''новајлија" из читавог свијета. Ове године су акценти фестивала мало друкчији: умјесто много гламура и црвеног тепиха биће више филмске умјетности и открића.

3. Међународни жири

Предсједник жирија ће ове године бити Британац и Оскаром награђени глумац Џереми Ајронс. Он је имао успјеха како у холивудској топ-продукцији тако и у европском ауторском биоскопу. Друштво му праве глумице Беренис Бехо (Аргентина/Француска) и Италијан Лука Маринели, режисери Кенет Лонерган (САД) и Анемари Жасир (Палестина) те Клебер Мендонса Фиљо (Бразил), као и њемачка продуценткиња Бетина Брокемпер.

4. Више од такмичења

Велика грешка би била да се на Берлинале гледа само као на такмичење. У такмичењу учествује 18 филмова, али ће на фестивалу бити приказано више од 340 филмова. У секцијама „Форум", „Панорама", „Генерација", „Ретроспектива" и другим, посјетиоци могу да гледају филмове из свих свјетских региона: критичка и забавна дјела, ново и старо, експерименталне и комерцијални филмове. „Форум" ове године слави 50. јубилеј. Ту је и нова секција „Сусрети", коју је увео директор Карло Катријан.

5. Филм који отвара фестивал је ван конкуренције

Катријан је одлучио да ове године фестивал буде отворен филмом који није у званичној конкуренцији за награде. Тај филм је сувише у фокусу свхетске штампе, што би могло да му нашкоди, рекао је он пред почетак фестивала. И тако „Моја Селинџерова година", канадско-ирска продукција са Сигорни Вивер, сасвим опуштено иде - ван конкуренције. А Виверова ће свакако бити једна од највећих звезда у Берлину.

6. Немци

Берлинале је традиционално и нека врста фестивала њемачког филма. Премијерно ће, на примјер, бити приказана нова екранизација класичног литерарног дјела „Берлин Александерплац". У конкуренцији је нови филм Кристијана Пецолда „Ундина“, а биће приказане и друге њемачке копродукције и швајцарски филм „Сестрица" у којем глуме њемачке звијезде Ларс Ајдингер и Нина Хос. Осим тога ће њемачких фимова бити у свим секцијама а једна ће им бити и посвећена: „Перспективе њемачког биоскопа" представља остварења подмлатка. Укупно се приказује 46 немачких филмова или копродукција.

7. Берлинале - политички фестивал

Берлинале важи као ''најполитичнији" од три велика фестивала (Берлин, Кан, Венеција). То се неће променити ни са новим руководством. Поглед на програм за 2020. показује да има много филмова који се баве актуелним догађајима у свету. Има документараца о горућим, али и о историјским темама. Ту је филм режисера Ритија Пана о масакру у Камбоџи, а за дискусије би могао да се постара и нови филм Иранца Мохамеда Расулфа „Нема зла". Још није сигурно да ли ће Расулф добити дозволу да изађе из земље и дође у Берлин. Ту је и серија „Клинтон" о Хилари Клинтон и продукција „Шпер иде у Холивуд" о националсоцијалистичком политичару и архитекти Алберту Шперу.

8. Звезде, црвени тепих и Холивуд

Иако Карло Катријан не држи много до црвеног тепиха, и на овом фестивалу ће бити доста познатих звезда. Највећа концентрација ведета влада у екипи филма Британке Сали Потер „Путеви којима се није ишло" у којем играју Хавијер Бардем, Ел Фенинг, Салма Хајек и Лора Лини. Вилем Дефо ће лично представити свој нови филм „Сибир“ а на почетку фестивала се очекује и Сигорни Вивер. Касније би требало да дође и Хилари Клинтон, а можда ће и Џони Деп. Томе треба додати и немачке звезде, али и многе глумачке величине из Азије.

9. ''Фрауенпоwер"

''Берлинале полаже на транспарентност када је реч о половима у програму" – званичан је став Фестивала. Акрибично је набројано колико је, на пример, режисерки на фестивалу. „На фестивалу се приказује укупно 340 филмова. У њиховој изради су као режисери учествовале 362 особе, од тога 137 режисерки и 206 режисера. Берлинале је – у поређењу са другим великим фестивалима - на добром путу. Још је више жена процентуално заступљено у разним фестивалским телима. А две награде чији примаоци су већ познати, иду у женске руке: Хелен Мирен добија почасног Медведа а Улрике Етингер – Камеру Берлинала.

10. Радни фестивал

Берлинале није само фестивал за публику, критичаре и синеасте. То је и радни фестивал. 'На ''Европском филмском тржишту" се филмови купују и продају. Више од 500 излагача из 62 земље нуди своју робу, а очекује се око 1100 муштерија из читавог света. ''Светски биоскопски фонд" презетира пројекте из региона који нису у фокусу филмског света, а ''Тржиште копродукција" информише о најновијим филмовима који су настали уз помоћ овог фестивала. А у групи ''Таленти Берлинала" окупља се филмски подмладак из читавог свокета – и показује како ће изгледати будућност биоскопа.

11. Дискусије о првом шефу фестивала

На око три недеље пред почетак 70. Берлинала, воде се дискусије о првом дугогодишњем шефу фестивала Алфреду Бауеру, који је био на челу манифестације од почетка 1951. па до 1976. године. А пре тоа је од 1942. Биореферент у ''интендантури рајхсфилма", што значи да је учествовао у филмској политици нациста. И сам фестивал као да се никада није претерано интересовао за „смеђу" прошлост свог првог директора. Сада би „случај Бауер“ требало да се нађе пред независном експертском комисијом. Укинута је награда названа по њему. О тој теми ће се сигурно још говорити током самог фестивала.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана