Јелена Медић, фотографкиња за “Глас Српске”: Буђење је увиђање образаца који нас држе у ропству

Казала је ово у разговору за “Глас Српске” фотографкиња Јелена Медић, осврћући се на црно-бијеле фотографије које су прије неколико дана, заједно с промоцијом календара, под називом “Умјетнице Бањалуке”, представљене у Галерији “Плус”. Ова поставка је продајног карактера, те тако сви заинтересовани могу фотографије (које су лимитиране у серији од по 10 копија) и календаре да купе у Галерији “Плус” и на још неколико продајних мјеста у Бањалуци. На фотографијама су приказана лица и тијела глумица, музичарки, сликарки, редитељки и фотографкиња, а намјера је указивање на њихов значај у умјетности.

- Емоције, говор тела и они суптилни енергетски записи увек ми гласније говоре неометани бојом - додаје она.

ГЛАС: Какав је, према Вашем мишљењу и искуствима, положај жена у култури и умјетности и шта по том питању још треба промијенити?

МЕДИЋ: Неке су жене још пре више од пола века, извојевале право на слободу и равноправност, али наслеђе патријархата код нас још увек је јако. Требаће много времена да се оно избрише из генетских записа тако да жене могу да пригрле слободу без гриже савести и да не бркају равноправност и једнакост. Свака од уметница обави напоран посао унутар себе за ту сврху, освајајући своју истину и снагу, а истовремено пазећи да им оне не повреде женскост. Нисам сигурна да је то високо вредновано у нашем друштву, али имамо ли избора него  да указујемо на те вредности?

ГЛАС: Када ћемо дочекати свијет у којем ће жене у друштву да добију истински положај какав заслужују? И уопште, када ћемо више цијенити једни друге, уз здраве критике и самокритику?

МЕДИЋ: Кад схватимо да је све једно. Да смо ми онај човек или она жена или оно дете које повређујемо или подижемо. Избор је увек наш. И са сваким наредним избором у односу према другом, мењамо свет. Он се, на срећу, не мења гласањем на државним изборима.

ГЛАС: У протеклих неколико дана, Ваше фотографије биле су представљене на билбордима широм БиХ. С обзиром на то да је и сам пројекат носио име “Будни” и да је буђење сама идеја иза свега - шта је главна нит која повезује људе које сте фотографисали?

МЕДИЋ: Све су то људи који су били довољно храбри да се супротставе колективном несвесном и дозволе свести да их води кроз живот. Високо интуитивни, храбри, аутентични, стварни људи, са свим оним лепим и мање лепим што један човек јесте.

ГЛАС: Да ли бисте рекли да сте, у ствари, осим буђења, након свачијег приближавања себи, на портретима приказали и неку врсту слободе? Кад постајемо слободни, и како напуштамо разне крлетке које себи створимо или у које нас друштво закује?

МЕДИЋ: Дивно сте то запазили. Процес буђења подразумева увиђање наших несвесних образаца који нас држе у међусобном ропству с другима и са системом. Након увиђања, разумљиво, желимо да се ослободимо. Први проблем с којим се ту срећемо је нездрава симбиоза. Онај други нам, за одређену цену, даје нешто што сами мислимо да не бисмо умели. Да бисмо се решили симбиозе или је учинили здравом, морамо да преузмемо пуну одговорност за своје одлуке и свој живот. Многи кад схвате да слобода није ништа друго до врхунска одговорност, више нису ни ради да буду слободни. Што је штета, јер једном ослобођен, човек почиње да ствара здраве односе и открива чисту магију живота.

ГЛАС: Да ли је храброст прави пут ка слободи?

МЕДИЋ: Јесте. Али она није нешто Богом дано. Храброст је константно суочавање са својим страховима.

Аутобиографија

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о аутобиографском роману којег пишете, а који је увезан и са самим радом на портретима? Какав је то свијет који ћете смјестити у корице књиге?

МЕДИЋ: То је мој свет. Детаљно описани бизарни страхови који су ми кочили живот, самоубиство самосажаљиве личности с којом сам се некад идентификовала и рађање нове, мало смелије, много слободније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.