Исидора Бранковић, о новоотвореној галерији у Бањалуци: Вагон снова на путу промјена

Илијана Божић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - С љубављу и вјером у умјетност и њену моћ да мијења свијет, млада концептуална умјетница Исидора Бранковић покренула је галерију “Вагон” у Бањалуци с циљем да овај простор буде подршка умјетницима и да им отвори могућност да живе од свог рада.

Галерија “Вагон” је примјер стручне сарадње регионалних удружења савремене умјетности, галерија, музеја, слободних умјетника и интелектуалаца. Тренутно је у “Вагону” постављена изложба “Плач епизодиста” Исидоре Бранковић која је за “Глас Српске” говорила о настанку “Вагона”, али и о овој поставци.

Ова умјетница тренутно завршава интермедијалну умјетност на Академији умјетности у Бањалуци, а како нам је казала ово је једини смјер савремене умјетности у БиХ, који је, нажалост слабо видљив, јер је људима непознато шта је концептуална, мултимедијална умјетност.

- Размишљајући о запослењу након факултета и о томе како да се не угушим у борби за егзистенцију, с обзиром да волим умјетност, дошла сам на идеју да отворим галерију. Прво сам преузела “Арт клуб простор”, који се развијао скоро годину дана и онда је настала ова галерија - објаснила је Бранковићева.

Говорећи о називу галерије испричала нам је да је одлучила да се зове “Вагон” јер је као дјевојчица често са својим оцем код жељезничке станице маштала о свом послу у будућности.

- Жељела сам да у назив ставим неку ријеч која има тежину и одмах сам знала да је најбоља ријеч вагон, јер сам крај њих често маштала - рекла је она.

Истакла је да ће ова галерија да се бави заступањем умјетности и умјетника, али и цјелокупним развојем бриге о умјетности.

- Важна нам је продукција, циљ је да изађемо на инострано тржиште. Почетком идуће године планирамо одлазак на арт сајмове, а већ имамо сарадње са успјешним галеријама из Београда и негдје смо већ направили повезнице које би могле да помогну умјетницима да овдје могу да живе од умјетности - казала је Бранковићева.

Додала је да ју је одувијек потресала чињеница да су на изложбама плаћени сви, и човјек који закуцава ексер и онај који најављује изложбу, осим умјетника.

- Код нас је све што се тиче културе и умјетности као занимања на лошем нивоу. Желим да се потрудим да то промијеним и да подигнем свијест о умјетности као професионалном занимању - поручила је Бранковићева.

Објаснила је да галерија “Вагон” тренутно заступа шест умјетника, те да је у наредном периоду у плану изложба слика.

- Ускоро ће у нашем простору бити отворена нова поставка, а ријеч је о савременом сликарству, вишемедијском. Након тога имаћемо седмицу перформанса и настојаћемо да представљамо умјетнике који излажу у склопу галерије “Вагон”- казала је она.

Нагласила је да је план да дјела домаћих умјетника, које заступа галерија “Вагон”, буду излагана у београдским галеријама.

С обзиром на то да је у овом простору постављена изложба  “Плач епизодиста”, која је и њена завршна изложба на Академији умјетности, она нам је испричала шта ова поставка представља.

- Изложба садржи видео-радове и видео-документацију перформанса. Кад стварам почињем из маргине друштва, бавим се социјалном тематиком и приказујем је на ироничан начин. “Плач епизодиста” је метафора за ону еуфорију и адреналин када добијете неку малу улогу у једној епизоди неке серије или филма и оног момента кад схватите да је то само једна епизода. Већина људи и којима се бавим су заправо епизодисти - објаснила је Бранковићева.

Ова умјетница сматра да много људи може да се препозна у овој поставци јер сви пролазимо кроз исте социјалне борбе и увиђамо исте проблеме. Примјетно је да кроз своје радове пропитује себе као жену у данашњем друштву, а како је казала сваки њен рад има ноту родне равноправности.

Проблеми

Бранковићева је, говорећи о културно-умјетничкој сцени у РС, истакла да је свима јасно да имамо проблем са умјетничком платформом која је изузетно сиромашна, са непостојећим тржиштем, те непостојећом критичком масом и колекционарском свијешћу.

- Ми смо на маргини. Све што било који град треба да има као културну баштину и свијест код нас не постоји. Колико год се умјетници трудили, они не могу сами и не требају сами. Фокусирала сам се на рјешавање тих проблема - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана