Годишњица рођења Волфганга Амадеуса Моцарта

Био је "чудо од дје­те­та": у шес­тој го­ди­ни на­пи­сао је прву ком­по­зи­ци­ју, у осмој со­на­ту, а у 12. опе­ру под на­зи­вом "Је­днос­та­вна пре­ва­ра".

На­пи­сао је око 600 дје­ла - опе­ра, сим­фо­ни­ја, кон­це­ра­та за кла­вир, ви­оли­ну, фла­уту, кла­ри­нет, хор­ну и дру­ге ин­стру­мен­те, гу­дачких квар­те­та, со­на­та за кла­вир и за ви­оли­ну, кан­та­та, ми­са.

Нај­по­зна­ти­ја Мо­цар­то­ва дје­ла су опе­ре "Фи­га­ро­ва жени­дба", "Чаро­бна фру­ла", "Отми­ца из Са­ра­ја", "Дон Ђова­ни"...

Сим­фо­ни­је: "Ха­фнер сим­фо­ни­ја", "Лин­цер­ска сим­фо­ни­ја", "Пра­шка сим­фо­ни­ја", "Сим­фо­ни­ја у ге-мо­лу", "Ју­пи­тер сим­фо­ни­ја", ми­са "Ре­кви­јем", квин­тет са кла­ри­не­том "Ма­ла ноћна му­зи­ка"...

Мо­царт је са три го­ди­не сви­рао кла­вир, а са пет и кла­вир и ви­оли­ну као про­фе­си­она­лац. Са са­мо шест го­ди­на сви­рао је пред кра­љем.

На­пи­сао је по­ла свих сво­јих сим­фо­ни­ја између осме и 19. го­ди­не.

Мо­царт је мо­гао да за­пи­ше му­зи­ку ко­ју је чуо први пут и то без ије­дне гре­шке.

Сје­дочан­ства го­во­ре да је ла­кше пи­сао му­зи­ку не­го ри­јечи.

Сво­ју прву сим­фо­ни­ју на­пи­сао је са са­мо осам го­ди­на. Био је те­нор и пи­сао је ли­је­вом ру­ком.

Пос­тао је ве­ома сла­ван тек по­сли­је смрти, а ње­го­ва жена спа­ли­ла је мно­ге ње­го­ве би­ље­шке.

Мо­царт је во­лио живо­ти­ње и имао је пу­но љу­би­ма­ца - пса, ко­ња, ка­на­рин­ца, мачку...

По­сли­је пре­се­ље­ња из ро­дног Сал­цбур­га у Беч био је окружен сплет­ка­ма за­ви­дљи­ве и ства­ра­лачки ја­ло­ве двор­ске му­зичке ка­ма­ри­ле и фи­нан­сиј­ски је кра­хи­рао.

Је­дан од нај­већих му­зичких ге­ни­ја свих вре­ме­на са­хра­њен је у за­је­дничкој си­ро­тињ­ској гро­бни­ци у Бечу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.