Гаталица: Залуд ситничарења о хрватском и црногорском без великих књижевних дјела

Agencije
Гаталица: Залуд ситничарења о хрватском и црногорском без великих књижевних дјела

БЕОГРАД - Српски писац Александар Гаталица истакао да су узалудни сви напори и ситничарења о хрватском и црногорском језику и осталим језицима, ако на њима нема крупних књижевних дјела и великих писаца.

Али, истакао је Гаталица, то се досад није десило, те борба за ова нарјечја или језике, како ко схвата, "још тумара више шумом, него што иде друмом".

Гаталица је навео да разумије страх косовских Срба за српски језик у окружењу агресивног албанског, као и горљиво настојање црногорских језичких законописаца да се одрже дукљанске фонеме у црногорској азбуци, објавио је РТС.

"Разумем и ванредну упорност хрватских нормативиста да се из хрватског избаци и последња туђица и замени старохрватском речју, али сви њихови напори узалудни су ако на језицима које нормирају неко не напише капитално дело. А тог дела, или тих дела за сада нема", истакао је Гаталица.

Јер, да је на новој црногорској азбуци написан нови "Горски вијенац", сигурно би за то, каже Гаталица, знали барем сви у регији.

"Да је на језику без иједне туђице написан нови Повратак Филипа Латиновића, то никаква игноранција не би могла да сакрије, да је, напослетку, на српском језичком идиому косовских Срба написан колосални роман, па макар да га је НИН-ов жири незналица избацио и са ширег списка - и то бисмо знали", навео је Гаталица.

Постављајући питање да ли овај његов став значи да треба направити државне пројекте за прављење "великог писца", Гаталица одговарао да се писци не праве на тај начин.

"Макар њиме говорио и врло мали и угрожени број говорника, матерњи језик мора бити дубоко утемељен у свести народа или групе која га говори. Тек тада ће овај језик пронаћи свог великог писца, па нек њиме говори и неколико стотина људи", истакао је Гаталица.

Према његовим ријечима, сасвим је другачија ситуација са језичким нормама које нису искрено и безрезервно прихваћене ни у самим народима у којима се постављају као правопис.

У таквим околностима, додао је он, нема оних дубоких понорних порива који ће једног писца позвати да на том језику напише своје велико дјело.

"Могу се, дакле, на новим језицима `увести у ред` /неки ће рећи може се `утерати страх`/ радио-водитељи, дневне новине, полицијске патроле /или опходње/, може на тим језицима певати и читава мала армија протежираних песника, ипак све то ће произвести слабе или никакве резултате у очувању тих говорних целина", наглашава Гаталица.

Чак и када је ријеч о дубоко укоријењеном језику као што је нарјечје косовских или личко-далматинских Срба, чињеница, напоменуо је Гаталица, да на том дијалекту није написано велико дјело након 1999. нешто говори о томе колико се искрено чува овај језик.

"Неко ће казати да то није лако, да су избеглички Срби под великим притиском, али свака група и сваки језик има свог `великог писца` који тренутно сиса на материнским недрима и ниједан језик није лошији /па макар и да је новојезик/ од неког старог за писање великих дела. Не кривите, отуд, писце. Упитајте се колико су сви ти језици и наречја уистину - матерњи", навео је Гаталица.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана