Филмским и позоришним умјетницима коначно отворена врата САНУ

Тањуг
Филмским и позоришним умјетницима коначно отворена врата САНУ

БЕОГРАД - Вијест да ће Одјељење ликовних и музичких умјетности у оквиру Српске академије наука и умјетности убудуће носити назив Одјељење за умјетничко стваралаштво обрадовала је многе истакнуте ствараоце из свијета позоришне и филмске умјетности, јер су и њима коначно отворена врата Академије.

Како су из Одељења умјетности САНУ навели за Тањуг, овим се у приступу чланству у Академији не дискриминише ниједна сфера или облик умјетности, па ни “интерпретативна уметност”, што значи да ће и великани глумишта, на пример, моћи да постану академици уз, свакако, ауторе, режисере и сценаристе.

Из Одељења умјетности најављују и да ће у новембру бити објављен конкурс за потенцијалне чланове САНУ, а избори се завршавају новембра 2021. године.

Дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић каже за Тањуг да је веома срећан због чињенице да ће и друге уметности бити заступљене у Академији, а да је филм, који, како је навео, најбоље познаје, за 130 година постојања као “седма уметност” то и заслужио.

“Југословенска кинотека је 1995. године направила велику изложбу у Академији, која је трајала све до марта 1996. године. Тада је Кинотека упутила један допис САНУ предлажући да Живојин Жика Павловић, Душан Макавејев и Пуриша Ðорђевић, постану академици. То тада није прошло”, подсећа Зеленовић и додаје да је “контрапредлог” САНУ био да то можда буду историчари или теоретичари филма.

Зеленовић истиче да ствари сад стоје битно другачије, јер је Скупштина САНУ формирала ново одјељење, али да ће се тек у наредном периоду видјети шта је то што Академија жели и који су то људи из уметности који би могли да се нађу у САНУ.

Каже да се не би упуштао у лицитације ко би требало да се нађе у чланству САНУ, било да је ријеч о редитељима, глумцима, балетанима... али и додаје да међу њима Србија има људе “светског гласа”.

“Примера ради, један Емир Кустурица, Миљен Крека Кљаковић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Зоран Симјановић су људи који имају такву репутацију не само овде, него и у свету да би свакако могли да нађу своје место у Академији наука и уметности. Њихова уметничка остварења представљају заоставштину за будућност”, поручио је Зеленовић.

Филмски редитељ Дарко Бајић каже да је преименовање у Одељење за умјетничко стваралаштво добар пут и да и филмска уметност, свакако, заслужује да има своје место у Академији.

Он је за Тањуг подсјетио да је 1984. године био предложен за Октобарску награду Града Београда за остварење “Сиви дом”, тада једну од најпопуларнијих телевизијских серија бивше Југославије а да га је члан Комисије за додјелу награде, иначе истакнути историчар и члан САНУ, прецртао због тога што, како је образложено, “није уметник, него извођач”.

“Ето, 36 трновитих година је прошло док председник САНУ Владимир Костић није предложио или се заложио за то да филмски уметници могу бити бирани као чланови српске академије”, истакао је Бајић за Тањуг.

Према његовим ријечима, није морало да прође толико година, јер је филм као умјетност признат више од једног века.

“Филм је присутан у животима читавог света, а као уметност бележи и архивира живот људи на овој планети. Захваљујући ауторима и ствараоцима филмских уметничких дела, ''овај век'' и може да види оно што се дешавало у прошлом веку''“, закључио је Бајић.

Прослављени српски и југословенски глумац Војислав Брајовић, данас предсједник Удружења драмских уметника Србије, поздравља одлуку о преименовању Одјељења ликовних и музичких умјетности у Одјељење за умјетничко стваралаштво и истиче да је она требало још раније да се догоди, како би и умјетници били равномерније заступљени у Академији.

“У питању је Српска академија наука и уметности, а не Српска академија наука. Сасвим је јасно да у оквиру Српске академије наука и уметности треба да постоји одељење за извођачку уметност - позориште, филм... То не мора нужно да значи да било ко од глумаца, редитеља, балетана или оперских певача треба да буде академик, али одељење свакако треба да постоји”, рекао је Брајовић за Тањуг.

Да ли ће и кад неко заслужити да добије звање академика, за њега, како је рекао, није примарно.

Он је навео да је имао привилегију да разговара са предсједником САНУ Владимиром Костићем, који је, како каже, апсолутно на становишту да се отвори то одјељење и примјетио да је Костић “отворио врата” Академије, да у Галерији САНУ буде изложба поводом 100 година оснивања Удружења драмских умјетника.

Удружење балетских уметника Србије није желјело за Тањуг да коментарише формирање Одељења за уметничко стваралаштво САНУ.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана