Фест отворио домаћи филм Топ је био врео

Срна
Фест отворио домаћи филм Топ је био врео

Београд - Приказивањем филма "Топ је био врео" Слободана Скерлића отворен је 42. београдски Међународни филмски фестивал, чији је овогодишњи мото "Није све црно-бело".

Скерлић је у кратком обраћању публици, непосредно пред пројекцију у Центру "Сава", рекао да се нада да ће филм пронаћи своју публику и да ће порука садржана у њему бити препозната.

Приказивањем Скерлићевог филма прекинута је дугогодишња традиција да Фест отвара побједник Канског фестивала.

Програмом Феста је предвиђено да до 9. марта, када ће бити званично затворен, у пет биоскопских сала буде премијерно приказано 75 филмова у девет програмских цјелина.

Гледаоци ће моћи да прате главни програм и у Новом Саду, гдје ће бити приказан дио филмова.

Гости овогодишњег Феста биће, између осталих, француски редитељ Патрис Леконт, са филмом "Обећање" и Кристоф Ганс, редитељ филма "Љепотица и звијер".

Фестивал ће посјетити и амерички режисер Крис Еска са филмом "Враћање", грчки редитељ Јанис Сакаридис са филмом "Дивља патка", азербејџански редитељ Шамил Алијев са филмом "Човјек из степе", италијански глумац Франко Неро, те њемачка глумица Надежда Бреник.

Гледаоци ће на Фесту моћи да виде најновија остварења врхунске свјетске кинематографије, јер је 12 филмова са овогодишњег репертоара номиновано за Оскара у најмање једној категорији, а апсолутни предводник у трци за златну статуу је "Дванаест година ропства" са девет номинација.

На програму фестивала, осим филма који је отворио Фест, налазе још два остварења из Србије - филм "Мамула" Милана Тодоровића и грчко-српска копродукција "Дрво и љуљашка" редитеља Марија Дуза.

Добитник "Златне палме" у Кану филм "Плаво је најтоплија боја" Абделатифа Кешиша биће приказан на затварању, умјесто на отварању, како је било уобичајено претходних година.

Премијера филма "Топ је био врео" у Српској 12. јула

Београд - Домаћи филм "Топ је био врео", који је снимљен по роману Владимира Кецмановића, премијерно ће бити приказан у Републици Српској 12. јула, најавили су данас чланови екипе филма.

Чланови филмске екипе кажу да су поносни на филм, иако су постојале предрасуде у региону, многи копродуценти су отказивали сарадњу, а глумци одустајали од уговорених улога.

Глумац Тихомир Станић, који је и продуцент филма, рекао је да је снимање у Сарајеву постало немогуће послије телевизијског прилога сарајевског новинара Сенада Хаџифејзовића.

"Имали смо једну несрећну телевизијску емисију, где је Хаџифејзовићев прилог допринео томе да нас људи у Сарајеву бојкотују, а иначе су нас у припремама примили са радошћу", рекао је Станић на конференцији за новинаре у Београду.

Он каже да су многи глумци који су требало да учествују у филму одустали од улога због негативних реаговања на цијели подухват, те да је филм сниман у Козарској Дубици, гдје је представљен амбијент Сарајева из зиме 1992. и 1993. године када се одиграва радња филма.

Станић је напоменуо да је Радио-телевизија Републике Српске у пресудном тренутку копродукцијски ушла у стварање филма, јер би иначе снимање било прекинуто.

Глумица Анита Манчић, која има једну од кључних улога у филму, рекла је да нико не би требало да буде повријеђен овим филмским остварењем.

"Моја идеја јесте била да нико ко је оштећен у том ужасу који се дешавао не би смео да овим филмом буде додатно повређен", истакла је Манчићева.

Сценариста и режисер Слободан Скерлић каже да овим филмом није имао намјеру да реконструише догађаје из ратног Сарајева, већ да се бавио јединственом причом о једном дјечаку.

"Моје најискреније убеђење је да се сви деле на људе и зликовце, а не према националностима и верама", рекао је Скерлић и додао да пребројавање злочина може водити само новим злочинима.

Коментаришући наводе у медијима да аутор књиге по којој је филм снимљен није задовољан коначном верзијом и тиме што је крај промијењен, Скерлић је рекао да је након читања књиге 2010. године сматрао да би крај у филму требало да буде онакав каквим га је и направио.

"Ми нисмо снимали роман, него смо снимали филм. То је моје читање тог краја и смисла те приче, а није постојао никакав паралелни лажни сценарио", рекао је Скерлић.

Он је навео да се филм бави "стављањем људскости на пробу и редефинисањем социјалних улога и моралних критеријума у опседнутом граду и не ставља се ни на једну од зараћених страна".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана