Џони Штулић: Пјевам народњаке к'о славуј, да сам знао да ће све овако испасти, играо бих бадминтон

Agencije
Џони Штулић: Пјевам народњаке к'о славуј, да сам знао да ће све овако испасти, играо бих бадминтон

Некадашњи фронтмен групе Азра, композитор и текстописац, али и култна личност на простору бивше Југославије Бранимир Џони Штулић, у ексклузивном интевјуу за нови број НИН-а говорио је, између осталог, о новој биографији коју је писао Иван Ивачковић, распаду Југославије,Титу, актуелној ситуацији у свијету, али и о могућности да поново засвира. Ми вам преносимо део тог интервјуа.

Штулић је у интервјуу изразио незадовољство због посљедње биографије, коју је у књизи "Између крајности", која је заправо водич кроз албуме групе Азра, написао новинар и критичар Иван Ивачковић. Штулић сматра да Ивачковић не зна ништа о њему да би могао да пише о његовом животу.

"То се службено зове водич кроз албуме и нема везе са мојом биографијом. Он не зна ништа о мени. Ја ту књигу нисам читао, али знам да има 250 страница и двадесетак фотографија, што значи да има још мање писаних страна од 250. Тако се попуњава простор. Ја сам издао 14 албума, тако да готово цела књига може да се испуни фотографијама. Не знам шта он уопште има о мени, сем онога што може да скине са албума и да нешто прича о томе. Ја сам сигуран да он лаже да је ту књигу радио три године, јер се то ради уврх главе шест месеци"нагласио је Штулић који је Вучковића назвао "Сраћковићем".

На питање како види власти на простору некадашње државе Штулић каже:

"Немам појма, све не пратим. Морам да кажем да, што се тиче језика који одређује припадност - ја га зовем нашки - он покрива Србију, Хрватску, Босну и Црну Гору, а Македонија и Словенија су друго... Видите, није ствар у власти, него у ономе што је. А то су банане".

Како стати на пут тим бананицама?

"Требало би почети стварати неке вредности које ће ствараоца учинити бољим, па ће онда кренути као лавина на суседа, па на трећег и тако даље, дакле, стварање нематеријално-материјалних добара и вредности које су боље од ових данашњих".

Како створити те вредности? Револуцијом?

"Револуција није проблем, проблем је да ће опет исти људи изаћи на површину, јер људе не можеш мењати. Можеш имати преврате сваки дан, али људи су исти. Мени је Хомер вредност 3.000 година; Махабхарата 5.000 година; Тукидид - све оно што сам направио у књигама. Али, рецимо, ти кад радиш ту, не знам, пишеш, онда настојиш да имаш стила, је л`? То је већ мала вредност. Онај тамо, кад нешто чисти или производи, настоји да то буде као што треба. Дакле, шта год да радиш, даш све од себе да направиш најбоље што можеш. Ако си на покретној траци, онда ће роботи да те замене, јер они 'знају' боље од тебе. Али не можеш сваког да вучеш за уши - или је, или није. То су непромењиве константе људског живота, јер људи су ко лишће - тек сазре и падне, и друго дође, и тако укруг - живот је кратак да се изнађе бољи суд", рекао је Штулић.

Говорио је и о томе како му је нуђен пасош Србије, али да није прихватио, јер га није ни тражио, а није желео нешто што се намеће силом, да му не недостаје Југославија, а из ове перспективе сматра да је боље да је изабрао да се у животу бави бадминтоном, мада је, додаје у животу волео две ствари, фудбал и свирање.

"Певам народњаке к'о славуј. Међутим, изгледа да сам се за**бао тотално, јер да сам знао да ће све овако испасти, вероватно бих играо бадминтон", рекао је Штулић.

На констатацију да је у песмама критиковао Тита, Штулић одговара:

"Па, не, не. Јесте. Држи се да је то песма: Ко то тамо пева, али она збиља нема толико везе са њим, колико са располагањем туђом муком, што је универзална тема", додао је Штулић.

Сматра да је Тито био човек као што треба да буде

"Мени се свиђао Тито и ја сам волео ту несврстаност и тај став. Сад, то је на површини, наравно. Сигурно је било стотину подрума испод тога. Што не значи да је баш све ваљало. У односу на ово, тада је сигурно било боље", истакао је Штулић.

На питање да ли му недостаје свирање концерата Штулић одговара:

"Делимично, али време чини своје тако да ми све мање и мање недостаје. Де факто, ја сам плаћао да бих могао да свирам, нису мене плаћали. Мени је то слобода. Мени је слобода као ваздух".

О могућности да поново засвира Штулић је изјавио:

"Да би човек могао опет да свира морао би годину дана примити у руке гитару, што нисам, јер радим масу других ствари, као и у сваком послу. Волим свирати, али ми се не свира, како бих рекао, то ти је као кад прилазиш девојци, како се то каже, офирати... Дакле, нешто што има дражи. Али кад тога нема...", закључио је Штулић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана