Ђорђе Милосављевић, писац и сценариста за “Глас Српске”: Друга сезона “Тајкуна” изгледаће потпуно другачије

Рекао је за “Глас Српске” писац Ђорђе Милосављевић, који је писао сценарио за серију “Тајкун” чија је посљедња епизода прве сезоне требало да буде емитована синоћ на “Суперстар ТВ”, а иста епизода вечерас у 20 часова је на програму РТС-а. 

Милосављевић је раније написао сценарије за филмове попут: “Небеска удица”, “Точкови”, “Апсолутних сто”, “Наташа”, “Рингераја”, “Јесен стиже, дуњо”. Међу његовим пројектима су и серије “Сва та равница”, “Јагодићи”, “Јагодићи - опроштајни валцер”, “Корени”, “Преживети Београд”. Као редитељ је дебитовао са филмом “Точкови”.

ГЛАС: Публика је завољела овај пројекат, а како сте Ви као сценариста задовољни на самом крају емитовања?

МИЛОСАВЉЕВИЋ: Јако сам задовољан јер је серија наишла на добар пријем код најшире публика - а њена тема, и њен главни јунак, у том смислу нису ни једноставни, ни на први поглед привлачни. Задовољан сам и визуелним приповедањем, а и изгледом целе серије, за шта је заслужан редитељ Миша Терзић, који је од почетка одлучио да не нуди једноставна решења, нити да експлицира оно што не мора да се експлицитно објашњава. Публика је, на нашу срећу, имала довољно стрпљења.

ГЛАС: Назив серије дао је и опис главног јунака. Али може се рећи да је лик Владана који тумачи Драган Бјелогрлић много више од тајкуна и да је заправо атипичан тајкун. Чиме сте се руководили док сте писали ову улогу?

МИЛОСАВЉЕВИЋ: Тако је, ауторска намера од самог почетка ове замисли била је да се искорачи изван стереотипа. Кад о неком судите на основу етикете, долазите до карикатуре. Овде је био циљ описати јунака, који свакако није “добар”, али није ни сасвим “лош”. Такви карактери су драмски јако привлачни, али и јако компликовани за писање. Дајући људско лице једном човеку са етикетом “тајкуна”, бранио сам га из два главна угла - он је животно угрожен, и при томе отуђен од људи до којих му је највише стало. 

ГЛАС: Ова прича, како сте већ и говорили, а што се види већ из прве епизоде, говори о садашњем тренутку. Да ли писац има највећу одговорност када пише о времену у коме живи?

МИЛОСАВЉЕВИЋ: Одговорност у овом послу свакако не можете да избегнете, па га свакако треба радити најбоље што можете. А одговорност јесте већа ако се бавите темом из садашњости, уз осврт на, условно речено, незатворена питања наше прошлост - мрачно наслеђе комунизма, распад Југославије, бомбардовање НАТО-а, пљачкашку приватизацију... да се задржим само на оним најупадљивијим мотивима. Мислим да као сценариста, ако хоћете, и као човек овог простора, имам доста изграђен и, колико је то могуће, прецизан поглед гледе наше прошлости и садашњости. Надам се да се то види у и сценаријима које пишем. 

ГЛАС: Шта из Вашег угла “Тајкуна” разликује од свих других дјела које сте написали?

МИЛОСАВЉЕВИЋ: Ово је у продукционом смислу можда и најамбициознији пројекат који сам радио. Што се тиче саме приче, она пак се пак бави темама и мотивима, жанром и стилом, којима се бавим кад год имам прилику за тако нешто. У основи, реч је причи о изолованом и усамљеном појединцу, који се бори свој живот и свој идентитет... Исти сиже могао би да се напише и за мој први ауторски филм, “Точкове” из 1998, а и за серију “Тајкун” из ове године. У том смислу, та је прича за мене архетипска и верујем да ћу јој се враћати и у будућности.  

Омиљени лик Јована Несторовић

ГЛАС: Можда је незахвално питање, али ко је Ваш најдражи лик из прве сезоне серије “Тајкун”?

МИЛОСАВЉЕВИЋ: Јесте незахвално, али ћу ипак радо да вам одговорим. То је Јована Несторовић, тужитељка Специјалног суда за организовани криминал и неко ко у серији скоро до самог краја представља непријатеља главног јунака. У финалу се открива да ствари баш нису тако једноставне и да су непријатељи, из овог или оног разлога, често натерани на сарадњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.