Ђорђе Јованчић: Топлик као топлина душе и традиције српског народа

Александра Рајковић
Ђорђе Јованчић: Топлик као топлина душе и традиције српског народа

Када сам видио сузе у очима, али и осмијех на лицу публике која је била на премијери етно-мјузикла, знао сам да је моје дјело допрло до њихових душа.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" аутор првог српског етно-мјузикла "Топлик", Ђорђе Јованчић из Источног Сарајева, матурант Средње музичке школе.

Млади, по много чему занимљиви стваралац, скренуо је пажњу на себе већ првим дјелом, чији је покровитељ Радио-телевизија Републике Српске.

* ГЛAС: Шта Вас је највише инспирисало за стварање мјузикла који је означен као дјело које на необичан начин носи снажну духовну поруку данашњем човјеку?

ЈОВAНЧИЋ: Задовољство ми је и част, прије свега, што сам аутор једног музичко-сценског дјела које се раније није могло видјети на нашим просторима у овом облику. Не могу рећи да се раније нису одигравала музичко-сценска дјела која су у својим основама конципирана као мјузикли, али морам признати да је ово прво такво потпуно оригинално дјело на нашим просторима. Оно има свој оригинални сценарио, режију, музику, сценографију, итд. Инспирацију за дјело сам пронашао у називу мог родног краја - Топлику. Топлик значи топли талас или топли вихор, може се тумачити на више начина. Инспирисан именом и његовим значењем, желио сам да кроз дјело пренесем управо топлину душе, вјере и традиције српског народа и свих крајева гдје се пјева и игра у славу Господа и универзалне љубави.

* ГЛAС: Колико је требало преданости да се направи то дјело и јесте ли задовољни одјеком које је направило у јавности Републике Српске?

ЈОВAНЧИЋ: На стварању дјела сам интензивно радио пола године, с тим да сам већ много раније почео да пишем прве редове сценарија и бирам пјесме из народа. Пошто сам највећи дио посла углавном радио сам, преданост је била изразито велика. Желио сам да створим дјело којим ћу преносити искрене емоције публици свих 45 минута његовог трајања, а испоставило се, на моју радост, да сам у томе успио. Задовољан сам како је дјело прихваћено, првенствено у Источном Сарајеву, а и шире путем телевизијског емитовања. Сада радим на томе да етно-мјузикл обиђе и остале веће градове Републике Српске и реализација би требало да почне ускоро. Недавно је у продају изашло и DVD издање овог музичко-сценског дјела у сврху што већег његовог промовисања.

* ГЛAС: Шта ће бити Ваш сљедећи музички корак?

ЈОВAНЧИЋ: Пошто су моја интересовања усмјерена, у највећу руку, ка композицији академске или умјетничке музике, у плану је одржавање новог концерта мојих дјела. Први такав концерт одржао сам прошле године у јуну. Тада сам успио да остварим успјешну сарадњу са професорима са музичких академија у Источном Сарајеву и Сарајеву, као и са професорима из основне и средње музичке школе у Источном Сарајеву који су изводили моја дјела. Овим концертом, који је у плану, настојаћемо да наставимо и проширимо сарадњу.

* ГЛAС: У којој мјери успијевате да спојите традиционалне вриједности са савременим док стварате своја дјела?

ЈОВAНЧИЋ: Управо синтезом те двије стране трудим се да сваки пут изнова напишем нешто необично, оригинално. То је кулминирало у мојој серији композиција академске музике под називом "Мој Балкан". Композиције из те серије премијерно су изведене на концерту прошле године.

* ГЛAС: Сматрате ли да се довољно пажње поклања етно-музици и музичкој традицији на нашим просторима?

ЈОВAНЧИЋ: Морам признати да је данас велики број младих људи, а ту мислим и на себе, који су заинтересовани за традицију. Међу првим мојим дјелима академске музике била су она инспирисана фолклорном музиком балканских крајева. Сада се већ мој умјетнички идентитет окренуо ка нечему много комплекснијем, али сам ту љубав према традицији успио да усмјерим на другу страну. Овај пут је то резултирало етно-мјузиклом. Међутим, велики је број људи који конкретно појам "етно-музика" користе у погрешном свјетлу, јер не познају његово истинско значење. Ја сам морао проћи кроз цијелу ову причу прије него што сам почео да стварам "Топлик" и зато сада на то гледам са другог аспекта. Као закључак на све ово рећи ћу да се ипак поклања довољно пажње музичкој традицији и то је свакако за похвалу.

Награде

* ГЛAС: Неке од пјесама које сте компоновали побјеђивале су на дјечијим фестивалима. Колико Вам награде значе као подстрек за даљи рад?

ЈОВAНЧИЋ: Прве моје композиције биле су дјечије пјесме, а та љубав према неисквареној дјечијој пјесми је присутна и сада. Свакако да ми је драго када људи препознају квалитет у мом раду и свака награда је велики подстрек за даљи рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана