Данијел Гатарић за Глас Српске о свом првом роману: Борба главног јунака са фотошопираним животима

Александра Маџар
Данијел Гатарић за Глас Српске о свом првом роману: Борба главног јунака са фотошопираним животима

Бањалука - Када погледамо тзв. фидбек данас на друштвеним мрежама, примијетићете да људи генерално узвраћају фотошопираним животима, симулираном интелектуализму и критици друштва (не нудећи готово никад и конкретна рјешења). О свему томе можете прочитати у роману и како се Зоран С. Калезић бори с њима.

Овим ријечима за наш лист почео је причу о свом првом роману млади писац Данијел Гатарић из нашег града, чије ће се дјело, занимљивог назива "Мушкост Зорана К." у издању "Балканског књижевног гласника" из Београда убрзо наћи на полицама домаћих књижара и наравно Народне и универзитетске библиотеке. До тог дана остало је да буде довршено још неколико детаља, али одломак из његовог романа већ кружи друштвеним мрежама међу домаћим писцима и скреће пажњу јавности.

- Радња романа се дешава у Бањалуци, са краћим путовањима у једно село на граници дервентске и прњаворске општине, затим ту је и један пут у Хамбург. Сматрао сам за кукавичким чином да бјежим у неко друго вријеме и кријем се иза сличних ситуација и перипетија без "ајфона" са љутим џелатима, дервишима, Дрином и ћупријама. То је већ маестрално урађено од дотичних и слава им због тога, зато то не треба понављати - истиче Гатарић.

За овакав наслов одлучио се, како каже, јер је то тема романа.

- Шта дефинише људско биће, мушкарца, његову мушкост, циљеве и како се то мијења. Од утицаја: проживљеног, популарне културе, филмова, музике, књига које је у одређеном тренутку развоја погледао, прочитао, па можда и погрешно интерпретирао. Затим друштвеног статуса, утицаја породице, средине - појашњава Данијел.

Роман би, додаје, могао да има и наслов "Женскост Лепе Л." али се одлучио за главног јунака у мушком роду због близине тема као и самоопсједајућих мисли које су га држале прикованог за лаптоп.

- То је првенствено роман радње. Не бих га сврставао, али се утицај неких писаца може осјетити. Од Орвела, Кафке, Рота, Селинџера, Фантеа, Хамсуновог романа "Глад", па до реченице која покреће роман од господина Коена: "Луд сам за љубављу, али не наступам". Затим Вудија Алена, Сајинфелдовог специфичног хумора, тако и до популарне самоспознаје и прихватања себе онаквог какав јеси. Водио сам се свим оним стварима које сам срео и које су утицале или могле утицати на самог мене у формирању образаца понашања, реаговања, показивања емоција - каже млади писац.

У случају главног јунака, прича Гатарић, Зорана С. Калезића оне су у почетку типично младалачке, (ауто)ироничне, затим пренаглашене, мачоистичке, нервозне, анксиозне.

- Вјерујем да када би се ушло суштински у став јунака и његове маничне метаморфозе, видјели бисмо шта произлази из свих тих фрустрација: илузоран успјех, обећана слава из самог постојања, изромантизована животна бајка - рекао је Гатарић.

Постати писац - ствар мушкости

- Објавио сам раније једну књигу поезије и сада овај роман. Да би се назвао писцем (младим или старим, како год) мора постојати континуитет у раду и надам се све бољи квалитет. Бити писац или умјетник је титула, не бих да се залијећем олако, али нећу ни одустати без борбе. Рецимо да је постати писац ствар моје мушкости - нагласио је Гатарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана