Четврт вијека од смрти Данила Киша
Данило Киш, један од најзначајнијих писаца нашег региона, преминуо је прије 25 година, 15. октобра 1989. у Паризу, оставивши за собом дијела која су дубоко утиснута у нашу књижевну и свеукупну историју.
Киш (1935-1989) је романсијер, приповједач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Био је члан САНУ, дипломирао је свјетску књижевност у Београду.
Преминуо је у Паризу 15. октобра 1989, а сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
У Београду и иностранству изводи се представа "Гробница за Бориса Давидовича" као регионални позоришни пројекат, а ускоро ће бити објављена и Кишова сабрана дјела.
Био је драматург позоришта "Атеље 212" и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Међу његовим дјелима су романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповјетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".
Почео је као пјесник, а потом се окренуо прози, којом је у другој половини 20. вијека извео поетички преокрет у српској књижевности.
Представа по његовом роману "Гробница за Ивана Давидовича", у режији Ивице Буљана, премијерно је изведена 21. јула на Мителфесту у Италији. Крајем септембра играна је и у Београду на 48. позоришном фестивалу Битеф.
Тај Кишов сложени текст дат је у виду епизода које хронолошки прате животни пут револуционара Б. Д. Новског, кроз сцене пуне насиља, еротике, нагости, живе музике, ватре и леда на позорници.
Представа је настала у копродукцији Хартефакта, Мини-театра Љубљана, Битеф театра, Новог казалишта Загреб, ЦЗКД Београд, Фестивала Задар снова и у сарадњи са Министарством културе Србије у пројекту обиљежавања стогодишњице почетка Првог свјетског рата.
У част обиљежавања успомене на великог књижевника, академика САНУ, недавно је у најмлађем београдског насељу "Степа Степановић" отворена основна школа која носи његово име.
Кишово име носе и средња школа у Будви, као и улице у Новом Саду, Београду, Подгорици, Вршцу. Његово име носи библиотека у Врбасу, као и Народна библиотека у Теслићу у Републици Српској.
У Кишовој родној Суботици успомену на њега чувају Градска књижара и Фондација за омладинску културу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
