Браћа Грим прије два вијека написали “Сњежану и седам патуљака”: Бајка о чистоти срца и искреном пријатељству

Бајку су 1812. године браћа Јакоб и Вилхелм Грим објавили у првом издању њихове збирке “Дјечије и домаће бајке”. Многи истраживачи књижевности годинама су покушавали да утврде да ли је ова бајка заснована на истинитим догађајима.

Тако је њемачки историчар Екхард Сандер тврдио је да је лик Сњежане заснован на лику њемачке грофице Маргарет вон Валдек која је била позната по љепоти, а која је умрла у 21 години. Сматрало се да је отрована. У рудницима којима је руководио њен отац радила су дјеца, па су истраживачи у томе видјели још једну сличност са бајком и могућу инспирацију за патуљке. Као у бајци тако су и у стварности та дјеца копала у рудницима читав дан и живјела у заједничким кућама направљеним специјално за њих.

Поред ове, истраживачи су пронашли сличност и са судбином Марије Софије фон Ертал која је живјела у Њемачкој у 18. вијеку, а чији се отац оженио након смрти Софијине мајке. Он је водио фабрику огледала. Причало се да његова друга жена није подносила његову дјецу из првог брака. Да све буде још занимљивије недалеко од замка у Лору на Мајни, у којем су живјели, налазе се улази у средњовјековне руднике. Ти отвори су толико мали да су у њих могли да уђу само дјеца или патуљци. Записано је да су код Маријиног оца радили патуљци који су носили одјећу са капуљачама да би се заштитили од стакла. Данас се Лор на Мајни сматра Сњежаниним градом и привлачи велики број туриста. У граду је и Музеј  Шпесарт у којем посјетиоци могу да виде и чувено огледало на којем пише “Самољубље”. Кажу да је огледало из 1720.  те да је годинама било украс у једној винарији у Лору на Мајни. Апотекар из тог мјеста повезао је огледало са бајком и од 1986. године оно је у познатом музеју. Многи сматрају да би Марија могла бити чувена Сњежана, јер су браћа Грим становали у мјесту које је 70 километара удаљено од Лора на Мајни, па је могуће да их је ова прича инспирисала на стварање бајке.

Као и све бајке овог свијета тако и ова дјецу одводи у свијет маште учећи их о најважнијим људским вриједностима доброти, искрености, неискварености, пријатељству и правој љубави.

Читајући ову бајку схватамо да добро ипак на крају побјеђује зло и да је пут добра онај који треба да изаберемо, иако на тој стази често наилазимо на разне препреке и тешкоће. Кроз бајку спознајемо и гдје може да нас одведе самољубље. Маћеха је жена која је оптерећена својом љепотом и онда када се појави неко љепши од ње она чини све да ту особу убије.

Сњежана нас учи да љепота није само у физичком изгледу него у доброти срца коју људи препознају, те да није добро бити оптерећен својим изгледом и бити љубоморан на друге. Сњежана је лијепа, али је њено срце неискварено и пуно љубави, зато њој помажу и животиње и патуљци. Пријатељство које се рађа међу њима је нераскидиво, а оно нам показује колико су слога и жеља да се помогне другоме важни у животу, те да ипак бивају награђени. Тако Сњежана на крају упознаје принца и долази до љубави и среће упркос свим тешкоћама које јој је проузроковала зла маћеха.

По овој бајци снимљен је и анимирани филм у продукцији Волта Дизнија, а емитован је прије тачно 85 година и стекао је огромну популарност и сјајне критике. Ово је био први дугометражни филм и најстарији из серије анимираних класика Волта Дизнија. “Сњежана” је премијерно приказана у позоришту “Кајреј сиркл” 21. децембра 1937. године, након чега је услиједило национално издање у фебруару 1938. године с међународном зарадом од осам милиона долара на почетку приказивања што је оборило рекорде за најбољу зараду звучног филма у то доба. Волт Дизни је за овај анимирани филм освојио “Оскара”  на 11. додјели ове престижне награде.

Дизнијева обрада бајки имала је огроман културни утицај што је касније повећало популарност тематских паркова, видео-игара и бродвејских мјузикла, а овим филмом установљена је медијска франшиза Дизнија.

“Сњежана и седам патуљака” је требало да буде први дугометражни анимирани филм у историји и због тога је Волт Дизни желио да се бори за одобрење за филмску продукцију. Његов брат и пословни партнер Рој Дизни и супруга Лилијан су покушавали да га одговоре, а холивудска филмска индустрија пројекат је подругљиво назвала “Дизнијева лудост”. Ипак Дизни није одустао иако је морао да заложи своју кућу под хипотеку како би финансирао трошкове снимања који су били огромни. Ипак његови ризици су се исплатили. Оно што је свим генерацијама остало упечатљиво јесте и музика из цртаног коју су компоновали  Френк Черчич и Лари Мори. Пол Смит и Ли Херлајн су компоновали филмску музику, а свима су нам добро познате пјесме “Heigh-Ho”, “Someday My Prince Will Come” и “Whistle While You Work”.

Рјечник

Браћа Јакоб и Вилхелм Грим жељели су да јачањем њемачког језика створе њемачки идентитет. Саставили су њемачки рјечник “Deutsches Wörterbuch”. То је био велики корак у стварању стандардног њемачког језика. Рјечник се састојао од 33 свеске, а био је тежак 84 килограма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.