Борис Максимовић, оснивач издавачке куће “Имприматур”, за “Глас Српске”: Људи воле да читају провјерене ствари

Бранислав Предојевић
Foto: Тајана Дедић Старовић Остић

БАЊАЛУКА - Млада бањалучка издавачка кућа “Имприматур” у актуелну годину је кренула са врхунском понудом два пакета претплате за своја издања и амбициозним плановима који би требало да додатно оснаже добру репутацију у читалачким круговима.

Претходна година била је, по ријечима, оснивача Бориса Максимовића нека врста повратака у нормалу што се тиче рада у издаваштву (фестивали, сајмови) након периода пандемије, али и почетак нових промјена у самом раду и организацији”Имприматура”.

- Ове године су се коначно вратили сајмови на велика врата и то нам је баш значило. У априлу смо били на Међународном сајму књига у Сарајеву, крај маја и почетак јуна обиљежио је фестивал књижевности “Императив” у Бањалуци, у августу смо били у Источном Сарајеву, у октобру на Сајму књига у Београду, а наша уредница Марија Пејић ишла је на “Бухмесе”, највећи свјетски сајам књига који се одржава у Франкфурту. У новембру је наш колега и дистрибутер Небојша Палић с нашим насловима био у Нишу на тамошњем сајму књига, док је један дио екипе био на сајму бх. издаваштва “Књиге у нишама” у Сарајеву - рекао је Максимовић за “Глас Српске”.

Он истиче да је претходну годину у њиховом раду обиљежило како проширење колектива тако и бројне награде за ауторе који објављују за “Имприматур”, што је не само подстрек за ауторе, већ и за издаваче.

- Посебно смо поносни на награде које су наши аутори освојили ове године. Слађана Нина Перковић завршила је у самом финалу за “Европску награду” за књижевност и добила посебну похвалу као једна од шест финалисткиња. Њен роман “У јарку”, који смо издали 2020. године, биће преведен на француски, бугарски и италијански. Михаела Шумић је за своју збирку прича “Хербариј свете смрти” овјенчана наградом “Штефица Цвек”. Берислав Благојевић, освојио је регионалну награду “Славитуде” за своју збирку прозних минијатура “Носталгија за непостојећим”, а та дивна књига ће ускоро угледати и свој француски превод. Федор Марјановић освојио је новоосновану награду “Миленко Стојчић” за своју збирку прича “Јунак без лица”, а Павле Алексић је освојио прву награду на фестивалу европске кратке приче у Загребу - истиче Максимовић.

Први човјек “Имприматура”каже да је пред њима доста планова, али и научених лекција када је издаваштво у питању, што ће се по његовим ријечима дефинитивно осјетити у издањима планираним за ову годину.

- Прве године нашег рада обиљежило је оно за шта смо тек касније сазнали да једна новооснована издавачка кућа никако не би смјела да ради, а то је објављивање много првих књига нових аутора. То јесте нешто племенито и похвално, али – као што ћемо се ускоро увјерити, за оног ко планира да живи од овог посла то није баш најпаметније, јер сем јако мало ентузијаста који се не боје упуштања у истраживање нових аутора, те породице, пријатеља и познаника, те књиге готово нико не купује. Људи воле провјерене ствари и ми смо то открили на тежи начин. Претходне године тај темпо смо смањили и фокусирали смо се на објављивање нових књига наших већ објављиваних аутора и на преводе савремене стране прозе, прије свега романа - објаснио је Максимовић.

На списку планираних издања за ову годину биће нови роман Ђанрика Карофиља,  чилеански аутор Педро Лемебела, Рускиња Алиса Ганијева са романом “Младожења и млада”, те сад већ ексклузивац куће Фернанда Мелчор из Мексика. Од домаћих аутора планирају да објаве нове књиге Стеве Грабовца, Миланке Благојевић, Наде Каурин Кнежевић, Горана Дакића и других аутора.

Након скоро пет година рада у издаваштву Максимовић каже да је лакши корак профилисати властиту издавачку политику, док је тежи пробој до публике, посебно у региону.

- Профилисати издавачку политику није толики проблем, то је онај љепши дио посла, за који нажалост остаје најмање времена и енергије јер ти већи проблеми одузму ова прва два ресурса. Највећи проблем је пробити се до људи, а код нас људи има јако мало, не само у Републици Српској већ и у БиХ, генерално. Мали издавачи су принуђени на тржишни парадокс, мораш да послујеш по тржишним принципима, а то тржиште није довољно велико да би могао на такав начин да опстајеш. Због тога си принуђен да идеш ка другим земљама у окружењу, прије свега ка Србији, која је највеће регионално тржиште. Ове године планирамо да то присуство проширимо, јер нам се добар дио читалачке публике налази тамо, а и књижарска мрежа је најраширенија - закључио је Максимовић.

Претплата

“Имприматур” је почетак радне године обиљежио најавом два претплатничка пакета од 15 књига у веома примамљивој финансијској понуди. Пакет функционише као претплата на часописе, само што књиге стижу код купца оним темпом којим излазе. Тај пакет кошта 195 КМ и ове године у оквиру њега стиже 15 издања. Пакет пробраних издања подразумијева 15 наслова, који су се најбоље показали код читалачке публике, такође кошта 195 КМ, али у њему се налази пресјек издања “Имприматура”.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана