Бијели анђео из Милешеве - српска је Мона Лиза

Танјуг
Бијели анђео из Милешеве - српска је Мона Лиза

ПИРОТ - Пироћанац Часлав Цолић, кописта фресака Народног музеја у Београду у пензији, цио радни вијек провео је копирајући фреске из највећих српских светиња.

Многе његове копије, након свих дешавања, посебно на Косову, сада су замјена оригинала, који су оштећени или уништени, а Цолић тренутно ради на изради фреске лозе Немањића из Дечана, након чега планира да уради портрете свих владара из те породичне лозе.

Цолић планира да на десетине својих радова поклони Граду Пироту, а много својих радова већ је поклонио и Граду и црквама, манастирима... Часлав каже да је српско средњовијековно фрескосликарство претеча ренесансе, а Бијели Анђео из Милешеве је српска Мона Лиза.

Родио се у пиротском планинском селу Јалботина, гдје се након 30 година професионалне каријере и вратио. Са супругом Светланом, коју је упознао у Призрену док је копирао фреске, живи у кући својих предака, чува козе, бави се виноградарством, пољопривредом.

Иако је већ у годинама, Часлав и данас вредно ради, а тренутно слика фреску Лозе Немањића коју када заврши, за годину дана, планира да поклони Граду Пироту или градској галерији.

Има много посла око саме Лозе, око 20 историјских портрета много лепих. Намера ми је да направим лозу Немањића која ће бити власништво Пирота. До сада се то у историји учило овлаш, нисмо много смели да помињемо владаре српске, али сада је време да се коначно поново крене, да знамо ко нам је био Немања, Сава, све до Цара Душана, њихова деца. Дуго ће трајати, годину дана, хоћу детаљно да урадим, аутентично како је и у Дечанима, каже Цолић.

Напомиње да је сликати портрет Душана и других владара прави одмор и велико задовољство.

Портрет цара Душана из Дечана је изузетан, јер је Душан био жив док му је сликар правио портрет па је због тога овај портрет аутентичан. Планирам да, када завршим Лозу, све те портрете урадим у природној величини и да то остане Галерији у Пироту, да Галерија има све важне историјске портрете у својој колекцији. То ми је у плану, рекао је Цолић за Тањуг.

Говорећи о српском средњовијековном фрескосликарству, Цолић каже да је оно претеча ренесансе, а вјерује да је фреска Бијелог Анђела из Милешеве вредна колико и Мона Лиза.

Бели Анђео је сликан у 13. вијеку. Када сам копирао, мени је он личио на Мона Лизу јер су вриједност тог сликарства и Мона Лизе негдје на истој висини умјетничкој, с тим да је Бијели Анђео настао 200 година прије Мона Лизе. То је врхунац сликарства, сматра Цолић.

Нажалост, истиче, нема записа који је мајстор је то радио.

Сам лик је тако урађен, нема потеза, саливено је, као нека керамика. Анђео сједи на Христовом гробу и када су мироносице наишле он њима показује да је Христос васкрсао. Тај осмијех, његове широм отворене очи, показују да је Христос васкрсао, каже Цолић.

Многи радови Часлава Цолића сада су, након свих дешавања протеклих деценија, посебно на Косову, нажалост, постали готово оригинали.

Неке фреске које сам ја копирао сада нису у таквом стању какве су биле. У Богородици Љевишкој у Призрену копирао сам Христа и још неке детаље. Послије свега што се дешавало, у цркву је убачена бомба и многе фреске су од температуре промијениле боју. Зато се фреске и копирају и то треба стално да се ради, каже Часлав.

Супруга Светлана, рођена Призренка, каже да њен муж и данас са несмањеним жаром, упркос годинама, копира фреске.

Цио свој живот провео је по црквама копирајући фреске, у Призрену, Богородици Љевишкој, Дечанима, Пећкој патријаршији и многих другим светињама. Лоза Немањића је нешто чему смо се одушевљавали и због чега смо често ишли у Дечане. И сада када га гледам док ради, ја му се дивим јер поред свих других послова око куће, винограда, он узме четкицу и умјесто да одмара, слика, каже Светлана.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана