“Авантуре Трбе и Дугог” бесплатно на интернету

И ево ме, док размишљам како бих написала нову причу, а мота ми се по глави идеја о епидемији у Змајевској земљи, правим паузу и пишем вама, који читате “Глас Српске”.

Сасвим сам сигурна да сваки родитељ има јунаке које исуче из рукава кад клинце треба забавити. Баш од таквих јунака из рукава за мог сина, некад давно, настале су ове књиге. Били смо на љетовању, он је имао двије или три године, нисам више сигурна, и нестало нам је књига за читање. Ваљало је попунити оне сате који се морају провести у хотелској соби. Заштита од УВ зрачења, прејако сунце, сијеста, бла бла, и клинац који никад не спава. Испричала сам све приче којих сам могла да се сјетим. Иако, руку на срце, мој Гриша никад није волио класичне бајке. Не знам како и зашто, ваљда има и такве дјеце, тек, њему је она стандардна екипа, Пепељуга, Сњежана, патуљци, била досадна. Најчешће сам их окретала наглавачке, уводила хумор и неочекиване преокрете, јер Гриша не признаје приче без хумора. Кроз маглу сам се сјећала Дугоње, Трбоње и Видоње, али магла је била баш густа. А што не бих смислила нову причу, уврнуту и блесаву, како он воли? И тако, срели су се највиши и најдебљи човјек у краљевству и постали другари. Нормално, морала сам да убацим и Принцезу и Змаја, каква је то прича без једне пунокрвне принцезе и страшног змаја? Само што су и мени пренемагалице принцезе и страшни змајеви досадни. Па сам смислила буцкасту и ратоборну, правдољубиву принцезу и интровертног змаја који прави колаче у својој кухињи. Гриши се допало. И он, уосталом као и ја, воли необичне ствари. И та прича би остала у наша четири зида, као платформа за варијације кад нам је досадно, да се послије неколико година, кад је његов син дорастао до прича, није јавио мој друг Младен, професор  анимације, и питао да немам какву причицу, да пробамо да направимо сликовницу. Нервирала га је понуда по књижарама. Обично се тамо налазе лоше препричане, било каквог литерарног квалитета ослобођене, скраћене класичне бајке. Тек уз дубљу потрагу, за коју мало ко има времена, могу се наћи сликовнице издавача из региона, које вриједе и, наравно, коштају много више од тих, искасапљених, које се навелико штампају негдје по Азији. Прича се и њему допала,  и тако је све почело. Прво ником није било јасно што нам то треба. Кад смо почели с првом кампањом за пренумерацију, скупљајући новац за штампу, јер је колор штампа јако скупа, сјећам се да ми је један колега с посла добацио да њему то изгледа као да просимо. На срећу, било је довољно оних који знају шта је пренумерација, који су спремни да подрже домаће умјетнике и...

И ево, имамо објављене четири сликовнице и пету у припреми. Четири незамисливе промоције у Музеју савремене умјетности РС. Препуне инбоксе дјечијих цртежа, фотографија првачића који уз њих уче слова, утисака, доживљаја родитеља и дјеце и комплимената. Имамо и озбиљан пројекат за анимирани серијал, и мада тренутно звучи као научна фантастика, сигурна сам да ћемо и њега кад-тад урадити. Имамо и извјесни минус на рачуну, јер код нас ово није посао од ког се зарађује, али то овај пут није тема. У ствари, шта год бих сад написала, послије оволико година, било би патетично. Лично се патетике ужасавам, а ово су дани кад ни најромантичнијим душама није до патетике. Мени, а сигурна сам и свима вама, сад би добро дошло нешто урнебесно смијешно, забавно и весело. Сигурна сам да би родитељима малих клинаца добро дошло и да понуде дјеци неку забаву која искључује њих, што би рекао покојни Манда, напаћене родитеље, па да могу да мало буду одрасли. Гриша је шести разред, и по читав дан ради задаће. Кад не пише задаће, чита. И то чита као луд, одузимам му књиге по кући, али ни то није тема овог текста. Причу по којој је настала пета сликовница, која је скоро готова, смислио је заједно са мном. Морам да признам да су му идеје свјежије од мојих. Али док је био мали, вољела бих да је имао неког да му исприча неку добру причу, а да се ја мало одморим за то вријеме. Баш зато смо Младен и ја одлучили да у доба короне понудимо родитељима бесплатне приче. Лако ћете их наћи. Најједноставније је да у претраживач укуцате Трба и Дуги, и лако ћете стићи на веб-сајт или “Фејсбук” групу. Тамо су све инструкције, а ако неко не може да се снађе, нека пише у инбокс, одговорићемо му. Тамо су четири приче, свака траје двадесетак минута. Значи, ви имате 20 минута да попијете кафу на миру. Радовали бисмо се да нам пошаљете утиске. Надамо се да ће се и вашој дјеци допасти као и нашој. Нећу вам писати о томе ко су Трба, Дуги, Принцеза и Змај, истражите сами. И пишите нам.

(За “Глас Српске” пише Јелена Којовић Тепић)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.