Аутори филма "Да ли сте видели ову жену?":Филм који се свиђа свима, није добар

Овим се завршава редовна дистрибуција филма у београдским биоскопима, те је ово била прилика да се аудиторијум сусретне још једном са ауторима необичног и луицидног остварења. Модератор је био њихов колега Синиша Цветић, који ће имати премијеру свог деби остварења "Усековање" сутра вече у Мтс Дворани. Цветић је на почетку разговора напоменуо да је ове ноћи други пут гледао филм својих колега, те да му је то и било потребно, не само да би се припремио за дијалог са њима, већ је увидео да су му неке појединости сада јасније.

"Како ми је била друга прилика да погледам филм, некако ми је сада све легло боље, сада ми је све више повезано, и занимљиво је да су аутори филм стварали у студентским, полу-професионалним условима током пет година. Онда су снимали у деловима, те се све то склапало кроз време и сценарио се доста мењао", најавио је Цветић причу о настанку овог зачудног независног филма.

Коредитељ Душан Зорић је подсетио да су колега Матија и он развијали две идеје за неке кратке филмове који су имали сличну главну јунакињу, и онда су у том тренутку све повезали и схватили да то може бити иста протагонисткиња. Ту идеју су почели да смишљају још пре седам година и дошли до закључка да би могли да сниме дугометражни филм.

"Стицајем околности нисмо имали средстава да снимамо целовечерњи филм, него смо позајмили новце од пријатеља, и зато се снимало толико дуго. И како смо се ми заправо мењали кроз тих пет година, тако се мењао и сам филм. Ипак, ми сада нисмо исти људи као тада, тако да је и филм пратио наш развој, растао је уз нас и на неки начин је и "полудио", духовито се изразио Зорић и изазвао смех у препуној сали ДКЦ-а, јер је пројекција филма била распродата. Душан Зорић и Матија Глушчевић студирали су филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду, и представили су се кратким филмовима "Страно тело" (2018) и "Лооп" (2017) који су имали премијере у Венецији и Локарну (Швајцарска).

Сценарио који су потписали обојица режисера за пројекат "Да ли сте видели ову жену" је прича о средовечној жени Драгињи, која кроз три различита живота ријешава различите проблеме. Филм је заправо триптих, трилогија у једној целини, као омнибус, те и делује као да су у питању три различита краткометражна остварења, са идентичном главном глумицом у сва три наставка. Тако су и снимали филм током пет година, како су раније објаснили, баш као три кратка дела, и онда је то све спојено у један дуги филм од 80 минута.

Главну улогу у филму тумачи једна од најангажованијих глумица региона - Ксенија Маринковић из Хрватске, код нас позната из филмова "Небеса" (2021) Срђана Драгојевића или "Устав Републике Хрватске" (2016) Анте Томића (сценариста) и Рајка Грлића.

Синиша Цветић је започео тему да овај филм има подељена мишљења публике и критике, али је остварио велике успехе по фестивалима у свијету.

Свјетска премијера одржана је на 79. Филмском фестивалу у Венецији 2022. на којем је монтажерка Олга Кошарић добила Специјалну признање у категорији уметника до 40 година. Такође, филм је освојио Гранд Приx "Александар Саша Петровић" на 28. издању Фестивалу ауторског филма (ФАФ) у децембру 2022, а ауторима је припала и награда за најбољу режију на 15. Међународном филмском фестивалу у Бангкоку (Тајланд).

"Увек када аутор крене да ради филм, у глави му је примамљива идеја да ће тај филм да дели публику. Али, када се у пракси то доживи, то и није тако пријатно", сматра коредитељ Матија Глушчевић. Он је рекао да има људи којима се филм веома свиђа и оних којима се нимало не допада, те да је то за њега сасвим нормално. "

Задовољан сам како људи реагују. Посебно ми је необично да смо освојили толике награде, јер сам био убедјен да наш филм неће добити ниједну награду. Драго ми је да су неки људи за које нисам очекивао, веома позитивно реаговали на филм", рекао је Глушчевић.

Доминантну улогу има Ксенија Маринковић кроз те три приче, и Цветић је "прочитао" да је филм на неки начин феминистички, те да се радња врти око једне жене, или се може, по њему, тумачити да су у питању три особе. Како је модератор анализирао, тематика филма обрадјује положај жене, њено тело, кризу средњих година те јунакиње, или више њих, те га је занимало како су редитељи као два мушкарца желели толико да се баве темом једне - жене, и како их је та прича толике године држала.

Аутори су напоменули да им јесте почетна идеја била да јунакиња буде средовјечна жена, али да је она у тим фрагментима више била у служби осталих ликова, најчешће мушкарца, те и није увек у првом плану.

"Међутим, како су одмицале припреме и снимање, обојица смо схватали да то и није толико филм о тој жени, него о нама самима, јер када се прави филм, то неминовно тако постане, лична прича аутора. Зато је ово филм о мени, односно о Матији и мени, а не о средовјечној жени", искрено је открио Душан Зорић.

У пратећим улогама појављују се Исидора Симијоновић, Борис Исаковић, а сви остали су прилично у кратким епизодама, као што је последња улога ВластеВелисављевића, а накратко се појављују и - Горан Богдан, Јасна Ђуричић, Олга Одановић, Милица Михајловић, Ивана Вуковић, Милош Тимотијевић, Исидора Минић, Алеx Електра, Ненад Ћирић, и заиста многи други.

Публика је била веома знатижељна да сазна разне појединости о филму, као то да ли је било импровизације на снимању, јер им је тако дијеловало, или је све унапред смишљено и написано у сценарију.

"Душан и ја смо велики штребери. Иако тако можда не делује на филму, све што смо снимили, ми смо и смислили, договорили и пробали унапред. Имали смо слично питање на Фестивалу ауторског филма овде пре два месеца и сећам се да нам та жена није веровала. Онда нам је чак касније пришла да се расправља и говори нам како је то немогуће да нисмо импровизовали", рекао је коредитељ Матија. Тандем режисера је открио публици да су желели да направе филм који се константно мења и изненадјује, те је радни назив био "Метаморфозе".

"Тако смо филм прилагодјавали нама, а и себе филму, јер како смо рекли, колико смо се ми мењали, толико је и филм имао промена", објаснио је Глушчевић.

Што се тиче сценарија, глумица Ксенија Маринковић је од самог почетка била укључена и имала увид у филм и његов развој кроз пет година у различитим фазама, тако да је знала све сцене и како тече радња. Сви остали глумци у тим епизодним или мањим ролама, имали су делове текста да би имали оријентацију када ће се појавити, према њиховим речима.

"Иако смо ми штребери, тај филм је настајао, мењао се, нисмо од почетка знали како ће да се заврши, у току пет година смо доста тога у потпуности променили. Једино је Ксенија била са нама ту од почетка до краја", нагласио је коредитељ и косценариста Зорић.

Ауторску екипу чине још директори фотографије - Алекса Радуновић, Марко Кажић, Милица Дринић, сценографи Милена Грошин и Ива Илић, костимограф Кристина Савић, звук потписује Лука Гамулин, композитор музике је Стипе Шкокић – ди-џеј Јоцк, док је продуцент- Чарна Вучинић. Остварење "Да ли сте видели ову жену?" освојио је недавно награду критике на 24. Међународном фестивалу независног филма "Блацк Мовие" у Женеви (Швајцарска), што је и главна награда фестивала, којудодељује жири филмске критике и град Женева за изузетна и одважна филмска остварења коју одликује искреност, ауторска храброст и велика кинематографска вредност.

Тај швајцарски фестивал настао је почетком '90-тих година са намером да европској публици представи филмове настале у Африци и током година ширио је хоризонте и данас приказује веома живу кинематографију из целог света, коју често занемарују комерцијални, велики светски фестивали. Поводом награде у Женеви редитељи филма су изјавили да су веома срећни због ове важне награде.

"Нисмо могли боље да замислимо почетак ове године. Имали смо прилику да посетимо Женеву и фестивал и провели смо сјајно време тамо", изјавили су аутори. Публику синоћ је занимало како реагују на негативне коментаре и критике на рачун свог деби филма. "Говорили су да је филм негде треш, кич и кемп, што су различити појмови, али нико нам још није уживо у лице рекао да нам је филм лош.

Немам потребу да браним, у реду је да се некима не допада. Сматрам да онај филм који се свима свидја, није добар филм", анализирао је Матија, те додао да се и њему не могу допасти сви филмови које је гледао, нити свака особа коју је упознао у животу, тако да је најважније унутрашње осећање гледаоца након уметничког дела.

"Ако вам се филм допао, све остало није ни важно, јер онда, шта вам је више потребно?", рекао је Матија. Како су открили, инспирацију делимично су имали у неким филмским ауторима које воле као што су Ларс вон Трир (Данска), Тод Солонц (САД), Улрих Зајдл (Аустрија), али су референце на визуелном плану, посебно у бизарном завршетку филма, имали у сликама ирско-британског уметника Френсиса Бејкона (Даблин, 1909 - Мадрид, 1992). На самом крају разговора, Матија Глушчевић и Душан Зорић учинили су један колегијални и пријатељски гест, те су позвали публику на премијеру деби филма "Усековање" њиховог модератора Синише Цветића за 7. фебруар у великој сали бивше Дворане Дома синдиката, сада Мтс Дворане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.