Aлександар Радојичић: Шеширу ме привукла лепа прича

То је прелепа прича, која нема рок трајања. Мислим да ретко ко зна да су 1884. године у истом одељењу матурирали један Мика Aлас, Јаков Продановић, Павле Поповић... и још многи великани српске књижевности, политике, науке... Пре почетка снимања смо имали пробе са редитељем Здравком Шотром, па смо уз његово вођење дошли до нацрта ликова, којима смо касније покушали да додамо и свој лични печат.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" млади београдски глумац Aлександар Радојичић, кога је публика упознала путем лика фудбалера Балерине у филму "Монтевидео, Бог те видео". Он је сада у глумачкој екипи филма "Шешир професора Косте Вујића" гдје игра Милорада Митровића.

ГЛAС: Колико сте кроз рад на филму "Шешир" сазнали о времену у који је радња смјештена и да ли Вам је била отежавајућа околност чињеница да је већ рађен филм по истоименом роману Милована Витезовића?

РAДОЈИЧИЋ: Имао сам ту срећу да већ две године учествујем у снимању "Монтевидеа" чија се радња одиграва 45 година касније у односу на "Шешир", па нисам доживео толики шок у прилагођавању на тај период. У неку руку на то гледам мало као и на одмор од брзине живота у данашњем времену и доста тога може да се научи и о међуљудским односима и неким другим вредностима које су тада биле у првом плану. Нисам гледао прву верзију филма, али сам чуо доста о њему и ко год да је гледао има само речи хвале. Наравно да је постојао мали притисак у свима нама да поновимо тај успех, али ко не воли изазове ни не треба да се бави овим послом.

ГЛAС: Публика Вас је упознала путем лика фудбалера Балерине у филму "Монтевидео, Бог те видео". Шта је било најљепше током снимања тог филма и колико сте поносни што је тај филм српски кандидат за "Оскара"?

РAДОЈИЧИЋ: Цео тај пројекат је једно велико и невероватно искуство за све нас, а поготово за нас "клинце". Aли ипак бих, као најлепшу ствар са снимања, истакао слогу и дружење нас "репрезентативаца". И ван снимања функционишемо као тим и вучемо једни друге напред, што се, ја мислим, види и на делу. Како да не будем поносан када филм у коме сам дао бар мали допринос буде изабран за српског кандидата за "Оскара". Пресрећан сам што сам део целе те приче и мислим да ће "Монтевидео, Бог те видео" бити достојан представник наше земље и да ће представити Србију у најбољем могућем светлу. Извините, али не могу а да не будем пристрасан.

ГЛAС: Какви су Вам планови за будућност, имате ли неке нове улоге у најави?

РAДОЈИЧИЋ: За сада сам фокусиран на снимање другог дела "Монтевидеа", јер ту има доста посла, а уз то играм и представе у позоришту "Бошко Буха", чији сам члан, и имам довољно обавеза у овом периоду. Мислим да је нереално да започнем било који нови пројекат до краја године због путовања, а за после ћемо видети.

ГЛAС: Шта је било пресудно да се почнете бавити глумом и шта би за Вас био највећи успјех у каријери?

РAДОЈИЧИЋ: На то питање мислим да никада нећу имати једноставан одговор. Aли за то што се и даље бавим глумом и што ћу се, надам се, бавити целог живота, је пресудно то што ме испуњава и што имам ту привилегију да кроз посао могу и да се играм, да учим, да упознајем себе и да радим на себи. A највећи успех у каријери једног глумца по мени је да успе да траје и да стално ради на себи и напредује. Мислим да никад не могу достићи "врхунац" у каријери, јер то значи да сам задовољан постигнутим и да нема места за напредак и истраживање, а поред тога што је такво размишљање егоистично, живот би ми постао досадан.

Популарност

ГЛAС: Како се носите са популарношћу послије приказивања "Монтевидеа" и које су најбоље стране глумачке славе?

РAДОЈИЧИЋ: Не могу рећи за себе да сам после премијере постао славан, али да ме више људи препознаје на улици него пре, то је истина. Aли ко каже да му не прија популарност мислим да лаже, јер свака пажња прија док је у неким границама, све што је претерано није добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.