Александар Бајуновић, сликар, за “Глас Српске” о новој изложби у Бањалуци: “Балканска кула” утопија нашег народа

Миланка Митрић
Александар Бајуновић, сликар, за “Глас Српске” о новој изложби у Бањалуци: “Балканска кула” утопија нашег народа

Посматрајући Бројгелову “Вавилонску кулу” добио сам инспирацију да историјску слику искористим као референцу за настајање “Балканске куле”, али промишљајући на критички начин. “Вавилонска кула” је остала недовршена, људи су се расули по свету с помешаним језицима и доживели неуспех.

Рекао је ово за “Глас Српске” сликар Александар Бајуновић о изложби “Балканска кула”, која је прошле седмице отворена у каменој кући на Кастелу.

- Па 500 година касније идентификујем и мапирам куће на Балкану које нису завршене. У њима сам увидео утопију нашег народа, али и повезницу са “Вавилонском кулом”. Човек зида кућу на спрат да би у њој живео у миру са породицом у благостању, али у неком тренутку нестане могућности да је заврши, деца одлазе ка већим градовима, а куће остају пусте - додаје.

ГЛАС: Шта је главна нит која спаја дјела обухваћена изложбом?

БАЈУНОВИЋ: Циклус сам покушао да градим као што режисер гради филм. Из композиција стварам наративну причу, не понављам мотиве, а свака слика има нарацију везану за рурално подручје, Оца, кућу, домаћинство. Нит која повезује циклус је главни Отац, који је на неким сликама присутан физички, а на неким као творац куће. Радња изложбе дешава се у кући, па се ствара однос оца према кући, према њиви и према домаћинству.

ГЛАС: Ваша менторка Борјана Мрђа навела је да сте Бројгелове парадигме примијенили критички, а да циклусом позивате на промишљање тренутног стања патријархалне заоставштине руралних подручја Балкана. Каква је та заоставштина?

БАЈУНОВИЋ: Много тога се изменило у патријархалном односу, али се он задржао и даље у руралним местима, једна традиционална нит јесте да мушка деца наследе кућу и имање, и наставе традицију породице. Нова времена доносе нове одлуке, деца не желе да остају у мањим местима и да сносе патријархалну одговорност. Па тако одлазе ка већим градовима, а та домаћинства остају пуста. На тај начин се урушава и патријархални систем. Иако то све крене од индивидуалног проблема, на крају се завршава као колективни проблем.

ГЛАС: Како идеју куће поставити наспрам улоге родитеља - оца?

БАЈУНОВИЋ: Када поменемо кућу, осетимо једну сигурност, али у случају мог циклуса слика то није тако. Кућа није место које нам пружа коначну сигурност коју сви тражимо. Представља утопијски моменат породице која је желела да кућом досегне небо, али у недостатку материјалних средстава кућа остаје незавршена и нема функцију коју би требало да има. На традиционалан начин кућа је нешто што остаје у наслеђе деци од оца, али у овом случају деца одлазе од куће тражећи бољи живот, а оцу једино остају зидине.

ГЛАС: Како сте идеје куће и породице представили на радовима?

БАЈУНОВИЋ: На мојим сликама кућа је приказана огољена и незавршена. Иако је кућа код мене смештена у прелепи пејзаж, наизглед идиличан обичном посматрачу, она прича једну тешку и озбиљну тему балканског подручја.

ГЛАС: Да ли је урушавање идеје куће, у овом смислу, природан ток ствари и шта долази након тога? Да ли знамо да се носимо с таквим промјенама?

БАЈУНОВИЋ: Све на свету има природан ток који човек нарушава понекад похлепним идејама. Једина ствар која је бесконачна јесте природа, која увек има моћ да се обнови. Чак и када су у питању велике цивилизацијске катастрофе, она опстаје и обнавља се. Свака промена је тешка, па се није на њу тако лако навићи, али време чини своје, па све постане саставни део живота.

Промјене

ГЛАС: Како посматрате промјене које су се у свијету десиле током пандемије? Како се с тим носимо? И како се то одразило на умјетност и културу?

БАЈУНОВИЋ: Све ово нас је затекло неспремне, али то је живот, увек има лепих и ружних ствари. Промене су се јавиле у свим структурама друштва, сви смо то осетили, и биће потребно више времена да се ствари врате у нормалу, да ствари добију свој природан ток. Што се тиче уметности и културе, ни пре пандемије ситуација није била на завидном нивоу. Потребно је издвојити више средстава за финансирање, јер култура и уметност су битне, а овде се стављају на последње место.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана