Албина Смајловић Томић, сопран, за “Глас Српске”: Пучини до танчина умио да дочара емоције

Овако је разговор за “Глас Српске” започела сопран Албина Смајловић Томић говорећи о сарадњи с колегама Иваном Милинчић (сопран), Младеном Проданом (тенор) и Дуњом Јанковић (клавир), с којима ће сутра навече у концертној дворани наступити на концерту “Nessun dorma”, на којем ће извести дјела Ђакома Пучинија. Концерт ће почети у 20 часова.

- Допада ми се што између нас нема варница или погрешних закључака, било чега што нарушава или може да наруши креативан процес. Наравно, ако до тога дође, не конкретно између нас четворо, резултат често испадне сјајан, али када је тај процес све вријеме пријатан, узбудљив, препун хумора и подршке, утолико је све финије, суптилније и радосније. Међусобно људско разумијевање, осјећај за другога, музичко разумијевање испуне ме захвалношћу што могу да уживам у свему без обзира на то колико је тај залогај велик и комплексан - додаје она.

ГЛАС: Зашто баш Пучини? И шта је Вама као сопрану можда најдраже изводити, конкретно када је ријеч о његовим дјелима?

СМАЈЛОВИЋ ТОМИЋ: Пучини зато што уз помоћ његове музике могу потпуно да се сродим с његовим ликовима. Он до танчина умије да дочара емоције и превирања да све изгледа тако стварно и човјеку блиско. Његови ликови нису митолошка бића или историјске личности као код неких других композитора, већ обични људи. То га чини највећим представником веризма, тј. реализма у музици, а с друге стране, топлина и снага његове мелодијске линије толико је очаравајућа да и људи који иначе не слушају оперу остају задивљени и дирнути. Волим све његове опере, без изузетка. Чак бих вољела да могу пјевати и неке мушке арије или дуете, до те мјере су чудесни и заводљиви. Пучини је био заљубљен у људски глас и одлично је познавао законитости тог инструмента, тако да му је приступао и зналачки и с великом страшћу. Што се мене тиче, композиторски се најфиније односио према гласу. А како се судбина воли поиграти, преминуо је због рака грла.

ГЛАС: Концерт је назван “Nessun dorma”, по једној од најпознатијих арија из Пучинијеве опере “Турандот”, која је једна од, чини се, вјечних умјетничких инспирација извођачима широм свијета. Зашто бисте рекли да је и данас тако и у чему је тајна њене безвремености?

СМАЈЛОВИЋ ТОМИЋ: Код Пучинија су музика и драма усклађени, била му је битна мотивација сваког лика, а описујући приче о страсти и романтици, лако је допирао до људи, и тад и сад. Све његове опере познате су по свом врхунском сценском умијећу и дјела су снажно мелодична. Мало ко на то може остати имун и хладан. Слави арије, која је кумовала називу концерта, поред њене суштинске љепоте, допринио је и познати тројац Павароти - Доминго - Карерас који су је отпјевали на фудбалском првенству 1990. и која је толико пута употријебљена као лајтмотив у многим филмовима. Ми смо се њоме послужили и из симболичних разлога. Посљедњи стих значи побиједићу (Винцеро), с надом да ће љепота и доброта побиједити и надвладати сву ружноћу којом смо често окружени.

ГЛАС: Шта је потребно да опера још више заживи у Бањалуци и да концерата налик овоме буде више?

СМАЈЛОВИЋ ТОМИЋ: Овакви концерти показују да имамо публику заинтересовану за оперу, то је први услов. Публици је потребно дати прилику да чује разноврстан програм, да имамо чешће наступе како ово не би био изузетак у нашем културном животу. Нема развоја културе без праве културне политике, тако да нам за све то треба да у институцијама које се њоме баве опера има много важније мјесто. Наравно, тешко је без оперске куће, оперског редитеља, без озбиљне логистике. Била сам дио комплетне продукције и знам како је када се једна опера постави на сцену. Средина која улаже у свој развој треба да препозна важност и ове врсте улагања. Култура нас изграђује и чини комплетнима иако није нужно профитабилна. Посебно је важно људима дати прилику да оперу чују, али и да разумију - овдје су у питању узбудљиве приче, поред музике. Када упознате и ликове, радњу, ситуације, можете доживјети то што оперу издваја у класичној музици. Она није само за некакву пробрану елиту.

ГЛАС: И како таква дјела спојити с овим временом и учинити их интересантнијим за млађе генерације, које се тек сусрећу с таквом врстом умјетности?

СМАЈЛОВИЋ ТОМИЋ: Да бисмо могли очекивати да млади слушају оперу, класичну музику треба да им понудимо још од најмлађих дана. Сјајан потез је управо “Карневал животиња” и опера за младе “Бастијен и Бастијена” који су недавно изведени, и то није било први пут. Наравно, идеално би било да у кући повремено чују неко класично дјело, Моцартова музика је одличан темељ и почетак. Нипошто дјецу тјерати, већ им посредним путевима пружити прилику да чују што више умјетничке музике. Нисам присталица ни тога да се дјело доведе до непрепознатљивости само да би се “приближило публици” у савременом добу.

Планови

ГЛАС: Осим концерта у Банском двору, какви су Ваши планови за наредни период?

СМАЈЛОВИЋ ТОМИЋ: Идеја нам је да управо овај концерт одржимо у више градова, како у Републици Српској, тако у региону, али и ван наших граница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.