Вера Црвенчанин Куленовић: Скендер у шетњи обликовао сонете

Снежана Тасић
Вера Црвенчанин Куленовић: Скендер у шетњи обликовао сонете
Вера Црвенчанин Куленовић: Скендер у шетњи обликовао сонете

Звучи невјероватно да неко са 92 године пише књиге и трага за рукописима мужа које издаје постхумно у Сабраним дјелима Скендера Куленовића у десет томова.

Aли, тек када проговори сваком је јасно да Вера Црвенчанин Куленовић то може, јер је снага ума чак ни овим годинама није издала, напротив, дјелује бриљантно.

Вера Црвенчанин Куленовић, супруга истакнутог пјесника Скендера Куленовића, аутора чувене поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", је по професији позоришни редитељ и драматург. Годинама долази на Књижевне сусрете на Козари као почасни гост, успијева то упркос годинама. На округлом столу, у оквиру овогодишњих Књижевних сусрета, под називом "Скендерова трајања" говорила је о Скендеровом изразу, а из штампе је изашла истоимена књига чији је она аутор.

* ГЛAС: Из штампе су изашла Сабрана дјела Скендера Куленовића у десет томова и изашла је и Ваша књига "Скендерова трајања". То је његова биографија која ће поткријепити сазнања о његовом времену. Шта су у ствари то Скендерова трајања?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: О Скендеровим трајањима не може да се говори овако, одједном, кратко, али свако ко узме да прочита моју најновију књигу управо под тим називом "Скендерова трајања" схватиће о чему је реч. Оно што се догађа из дана у дан Скендер је то обликовао. Да ли је у питању сонет у дневној шетњи, да ли је то питање реке, тврђаве у сонетима у којима увек има једну реминисценцију различитих садржаја а да не говоримо о "Понорници" где он прати судбину не само своје породице него прати судбину читавог друштва кроз ту породицу.

* ГЛAС: Да ли је поема "Стојанка" могла да настане, а да Скендер није имао ту врсту сажимања са догађајем сваког од оних који су били тамо на Козари ?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Један интересантан детаљ је да сам трагајући за свим овим документима Скендеровог живота наишла и на један његов партијски досије који је био под забраном, али успела сам да дођем до њега. Он је после Козаре писао националност Србин, званично у свом документу. Његова лична карта је била Србин. Он то није јавно говорио јер није себи тиме правио репутацију српског писца. A да га нису ни српски ни босански ни било који други званичници вукли на све стране, то је опет прича за себе. Битно је да је Скендер остао веран себи, битно је да је он и када је говорио о ружним стварима налазио начин да на неки начин негде заглади ружноћу нечега и да је каже тако да она не боде, да не буде директна. Он је био заиста велики уметник речи, знао је колико реч вреди, знао је да свака нијанса у једној реченици може да повуче читаоца на једну трасу, која није она траса којом се он руководио док је то писао.

* ГЛAС: Ко буде имао пред собом Сабрана дјела Скендера Куленовића сигурно ће видјети до које мјере је он себе уткао у то вријеме.

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Обично време у коме живите не вреднује онога ко пише о њему како треба, али ми се чини да ће ова сабрана дела, баш зато што смо ишли на то да се нађе све, много тога, помоћи да се разуме понешто од Скендерове литературе што је стављено у страну, можда ће некога то заинтересовати.

* ГЛAС: Како су се његови савременици, односно људи који су диктирали правила појединих етапа у том времену, односили према њему?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Прва "Дјелидба" је једна његова оштра сатира, а онда долази скидање са репертоара Народног позоришта где је била праизведба. На премијери излази Родољуб Чолаковић, тресне вратима демонстративно, за њим излазе сви остали нижи чиновници и остаје полупразна сала и глумци на сцени и писац у ложи који гледа суноврат представе. Глумци су издржали до краја, публика која се није освртала на излазак званичника остала је у гледалишту и добили су изванредан аплауз. После тога следи изјава једног моћника Ђуре Пуцара који каже Скендеру сутрадан: "Да нисам знао да си ти то писао ја бих помислио да је то писао државни непријатељ". Скендер је кроз своје уметничко дело опомињао.

* ГЛAС: Скендер је осјетио шта све у нашим људима постоји и шта је све укоријењено и шта треба чупати?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: То је био задатак по Скендеру и писца и он се тога држао кроз цео живот и то је његова породица плаћала и о томе има пуно друге приче која не спада у ову причу. Aко ова деца која сада расту буду добила неко усмерење да литература нешто говори о прошлости, о времену пре њих, онда ће, верујем, та литература Скендерова послужити као један добар уџбеник да се научимо колико су те мржње и ситна подметања штетни, без обзира на то да ли их је Скендер дао кроз сатиру, кроз неку благу иронију у својим новелама, кроз једну љубав према човеку, према неком ко је понижен, према неком ко је зао, али иза његовог зла увек стоји нешто друго. Можда ће их Скендерово дело научити добром у човеку.

* ГЛAС: Колико је он био осјетљив на вријеме у којем је живио?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Нећете баш много тога наћи у његовој литератури. Он је био оно најлепше у једном изразу, господин човек. Носио је достојанство сопствене личности где из куће није излазило оно што није требало да изађе, где су се неке норме изузетно поштовале. Није то само то. Било је у Скендеровој личности неког личног наслеђа његове мајке. Једна племенита, висока, дивна жена, потпуно седа, са огромним сивоплавим очима које је Скендер наследио, али не баш до краја у изражајности и лепоти коју је она имала. Потпуно личи на мајку која никад ниједном речју није рекла да јој се нешто не допада. Ја говорим о свом односу према њој и њеном односу према себи, али која је знала неким једва видљивим трептајем да стави до знања да јој нешто није по вољи. Имала сам и ја неки трептај за примање тих трептаја па смо се лепо разумеле. Ја сам дошла из једне сасвим друге средине која је била отворенија, која је била директнија и било је ту мог прилагођавања њима, али се у љубави лепо то разумело и схватило и прихватило просто као начин комуницирања.

Поема о мајци

* ГЛAС: Остало је непознато зашто Скендер није хтио да објави поему о својој мајци Ханифи?

ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Нисам знала за ту поему док Бранко Ћопић мени није дао један примерак, који је то прекуцао себи, а рукопис је вероватно негде затурио, поцепао. Зато што он слика судбину те своје мајке, начин како се удала, начин како је живела и обећање које јој даје да уз све сумње да године пролазе а он не постаје адвокат или судија него се бави тамо неким револуционарним пословима, он јој се правда да је на правом путу. "На прави пут сам ти мајко изашао" врло карактеристичан један наслов и ето захваљујући Бранку који је схватио важност те поеме и није рекао Скендеру да има сачуван тај примерак.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана