Писац Антоан Лорен за “Гардијан” изабрао најзанимљивије књиге о другим дјелима и ауторима: Туђе писање велика инспирација

Срна
Писац Антоан Лорен за “Гардијан” изабрао најзанимљивије књиге о другим дјелима и ауторима: Туђе писање велика инспирација

Књиге у којима писци пишу о другим књижевним дјелима нису ријеткост и веома су различите, почевши од “Имена руже” Умберта Ека, гдје двојица фрањеваца трагајући за убицом траже и изгубљени наставак Аристотелове “Поетике”, па до “Крадљивице књига” Маркуса Зусака, бестселера о страсти за читањем у доба нацистичке Њемачке.

Француски писац Антоан Лорен на приједлог британског “Гардијана” препоручио је десет књига о књигама, од којих издвајамо пет најзанимљивијих.

Прва међу њима је књига “Клуб Дима”, аутора Артура Переса Реверте, у којој је главни јунак Лукас Корсо који је врстан познавалац ријетких рукописа и антиквитетних књига. Кад је познати издавач и библиофил пронађен мртав у свом кабинету, испоставља се да је посједовао рукопис 42. поглавља Диминог романа “Три мускетара”. Корсо је ангажован да потврди аутентичност рукописа, али истовремено за другог клијента мора да утврди који је од три постојећа примјерка окултног приручника “Књига о девет врата у краљевство сенки” прави. Та књига садржи и гравире које, уз поштовање правила одређеног ритуала, могу да призову ђавола. Књига је послужила као основ за филм “Девета капија” из 1999. године са Џонијем Депом у главној улози.

У избору се нашао и најчувенији роман Џулијана Барнса “Флоберов папагај”. Главни јунак Џефри Брајтвајт, доктор опсједнут Гиставом Флобером, одлучује да оде на пут у Нормандију, у крај свог идола. У Руану, у Флоберовом музеју, преплављен је емоцијама када затекне истог папагаја који је био инспирација за Лулу из приче “Просто срце”. Али на Кроазети, у Флоберовом дому, још је један препарирани папагај, који је заиста Лулу.

Истражујући Флоберове личне ствари главни јунак се пита да ли је један од два папагаја (а касније се појављује и више њих) у Руану стварно био у Флоберовом власништву и помогао му у писању једне приче.

Интересантна је свакако и књига “Сенка ветра” Карлоса Луиса Сафона која говори о дјечаку који улази у гробље изгубљених књига, тајну библиотеку у Барселони, гдје добија књигу непознатог аутора Хулијана Караша. Привучен књигом, он трага за другим његовим дјелима и покушава да сазна више о тајанственом аутору. А онда му се путеви укрштају са човјеком који такође трага за Карашевим књигама, али да би их спалио.

Сјајна је и књига “Љестве ка небу”, аутора Џона Бојна, која приказује младог Мориса Свифта који у хотелу у Берлину случајно наилази на славног романописца Ериха Екермана, а он му у повјерењу исприча о својој мрачној прошлости. Бескрупулозни Свифт користи Екерманову животну причу уништавајући њега, а себи обезбјеђујући да постане славан писац, што је одувијек сањао да буде. Годинама касније Свифту је потребан нови извор надахнућа. Њега се не тиче чије су то приче, нити како долази до њих, све док може да настави да на њима гради своје име. Те приче ће га тјерати да лаже, краде, а можда ради чак и горе ствари.

Пета књига која, према Лореновом мишљењу, заслужује пажњу читалачке публике је “Лила, Лила” Мартина Сутера. Прича прати стидљивог младића који проналази рукопис умрлог човјека који је био скривен у ормарићу на пијаци и одлучује да га представи као свој да би задивио жену коју воли. Роман бива објављен и доноси му велики успјех, али он, наравно, није у стању да напише сљедећи, након чега почињу да му стижу и пријетећа писма  од некога ко тврди да је аутор.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана