Изабрана дјела Светозара Ћоровића промовисана на „Гласовом" Сајму књиге: Достојан повратак скрајнутог писца

О књизи су говорили приређивач Душко Певуља, уредник издања Берислав Благојевић, те директорица Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић.

Према ријечима уредника издања, Берислава Благојевића, приликом припреме користили су се издањем из 1967. године, чији уредник је био Меша Селимовић, а за избор дјела задужен је био професор Душко Певуља.

- За разлику од тог издања, оно што је одмах било наглашено је да се ово издање штампа на ћирилици, с обзиром на то да је издање из 1967. године било штампано латиницом. Имали смо мањих интервенција на рјечнику турцизама и на самој форми текста. Правили смо мале одмаке од основе од које смо пошли. Ми смо покушавали да останемо вјерни, како бисмо добили што је могуће бољи крајњи резултат – рекао је Благојевић.

Приређивач Душко Певуља истакао је да је изглед издања истински репрезентативан, те да је достојан оног статуса који Светозар Ћоровић има у српској књижевности и који му припада.

- Ово је издавачки подухват који се на српском говорном подручју ријетко појављује, тим прије што је ријеч о репрезентативном писцу српске књижевности, писцу којег је с почетка 20. вијека  Јован Скерлић, Богдан Поповић, а онда у једном лијепом тексту и Бранко Лазаревић сврстао у сам врх српске приповједачке прозе, заједно са Петром Кочићем, Ивом Ћипиком и Борисавом Станковићем – навео је Певуља.

Он је објаснио да је ријеч о писцу који је класик српске књижевности, али да издања његових дјела нису сразмјерна његовом значају, те да су углавном, посебно романи, мало прештампавани.

- Био сам немало изненађен да један писац таквог ранга, писац који је можда у српској књижевности оставио најупечатљивије ликове, тако мало присутан у нашој свијести, у нашем издаваштву и у нашој науци о књижевности. То овом издању још више даје на снази. Овим дјелима се на један лијеп и достојан начин враћа један писац који је неправедно скрајнут и готово заборављен – казао је Певуља, посебно нагласивши важност приређивања књиге у којој су Ћоровићеви романи, који су били у сјени његовог приповједачког опуса.

Певуља истиче да је Ћоровић, попут Петра Кочића, истински живио српску националну идеју.

- Они су били чисти као суза, можда и најчистији у том моралном смислу, од читавог тог нараштаја који је био изузетан у српском народу и српској књижевности, можда дијеле и прво мјесто, по тој снази родољубивог заноса, по спремности на жртву – додаје Певуља, закључујући да Народна и универзитетска библиотека има пуно право да буде поносна јер је објављивала дјела и једног и другог.

Сајам књиге трајаће до 20. септембра, радно вријеме је од 10 до 21 час, а улазница кошта једну конвертибилну марку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.