Тарантина одушевио филм који је пропао у биоскопима: Потпуно ме је освојио

Квентин Тарантино је одувијек био познат по контроверзним погледима на филмове и по склоности ка филмовима који поларизују публику.

Од свог редитељског дебија „Улични пси“ , који је изазвао различите критике, до каснијих филмова као што су „Хелбоy“, „Ђанго“ и „Било једном у Холивуду“, Тарантино је често био мета критика због свог стила, употребе увредљивог језика и приказа жена.

Али упркос критикама, он никада није одступио од своје визије и увијек отворено износи своје мишљење, чак и када нико не мисли као он.

Један такав случај је његов утисак о филму „Џокер: Лудило удвоје“

наставку „Џокера“ из 2019. Филм, који је објављен 2024. године, наишао је на негативне критике и номинован је за Златну малину умјесто за престижне награде. Али Тарантино је имао потпуно другачије мишљење.

„Стварно, стварно ми се допао, стварно. Заиста. Отишао сам да га гледам очекујући да ће ме режисер импресионирати, али сам мислио да ће то бити хладан, интелектуални експеримент који на крају неће функционисати као филм. Ипак, освојио ме је“, рекао је гостујући на подкасту „Брет Истон Елис“, преноси „Фар аут“.

Посебно су га одушевили музички сегменти, које су многи критиковали.

„Толики сам нихилиста да могу да уживам у филму који можда неће функционисати у класичном смислу. То је велики, хаотичан неред, али ме је освојио. Заиста су ми се допале музичке нумере. Што су пјесме биле баналније, то су биле боље“, рекао је он.

Поред тога, Тарантино је у филму препознао утицај сценарија који је сам написао почетком 1990-их за „Природно рођене убице“, што га је додатно импресионирало.

„То су Рођене убице које сам сањао да видим као творца Микија и Малорија. Свидјело ми се шта су урадили са њима. Волио сам правац у ком су кренули. Цијели филм је био као грозничави сан Микија Нокса“, закључио је он, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.