Специјално издање “Казабланке”: Филмска романса јача од времена VIDEO

Добитник три “Оскара”, укључујући онај за најбољи филм, за најбољу режију и најбољи адаптирани сценарио, режирао је Мајкл Кертиз према сценарију Џулијуса  и Филипа Епштајна те Хауарда Коха, док су главне улоге тумачили Хемфри Богарт и Ингрид Бергман.

Сценарио је заснован на позоришној представи “Сви долазе код Рика”, а прича се дешава у граду Казабланка током Другог свјетског рата, гдје је лако ући, али много теже изаћи, посебно ако вас траже нацисти. Такав човјек је вођа покрета отпора Виктор Ласло (Пол Хенрид), чија је једина нада Рик Блејн (Богарт) власник бара и коцкарнице, цинични Американац који не ради ни за кога, посебно не за Викторову жену Илзу (Бергман), бившу љубавницу која му је сломила срце. Илза се нуди у замјену за Ласлов транспорт из земље и Рик мора да одлучи шта је важније, лична срећа или безброј живота невиних пред најездом нацизма.

“Казабланка” је заправо и класична филмска романса љубавног троугла. Троугао је несрећан за све троје учесника, за Рика који воли Илзу, а не може је имати, за Илзу која воли Рика, а не може да оде с њим и за Виктора који разумије да не може заиста да задржи Илзу.

Хемфри Богарт у улогу Рика Блејна, прву романтичну улогу у његовој каријери, уградио је јаке црте хемингвејевског карактера. Рик се борио у Шпанском грађанском рату и помагао је Кинеску револуцију. Баш као и његови савременици из стварног живота, велики писци, сам Хемингвеј, Џорџ Орвел или каснији Де Голов министар Андре Малро. И главна јунакиња Ингрид Бергман као Илза, екранизација је стереотипа енигматичне жене, фемме фатале. Она у себи носи помијешане мотиве жртвовања, на почетку филма, у којем се сјећа Париза у којем је напустила мушкарца којег је вољела да би помогла рањеном хероју, али и меланхолије одисејевског повратка, на крају.

Свјетску премијеру овај филм имао је 26. новембра 1942. у Њујорку, а на националном нивоу објављен је у Сједињеним Државама 23. јануара 1943. Филм је имао солидан, али неспектакуларан успјех у почетној верзији. Након освојених “Оскара” репутација је постепено расла, до те мјере да су њени главни ликови, незаборавне реплике и тематска пјесма постали иконични симболи поп културе.

Славни писац Умберто Еко је написао да је тајна “Казабланке” у томе што је антологија много филмова у једном.

- “Казабланка” није само један филм. То је много филмова, антологија. Направљена насумично, вјероватно је настала сама од себе, ако не против воље својих аутора и актера, онда барем изван њихове контроле. И то је разлог зашто ради, упркос теоријама снимања филмова - говорио је Еко.

Чувени критичар Леонард Малтин назвао је Казабланку “најбољим холивудским филмом свих времена”, а сличан статус добила је од стране Америчког филмског института (АФ) који је филм прогласио за “највећу љубавну причу на платну” и филм број 3 свих времена.

Године 1989. Конгресна библиотека САД одабрала је филм као један од првих за очување у Националном филмском регистру, јер је културно, историјски или естетски значајан за будуће генерације.

Пакет

Слика у новој верзији “Казабланке” је рестаурирана и ремастеризована из 16-битног скенираног филма, са најбољим преживјелим елементима нитратног филма.  Скениране дигиталне слике прошле су кроз опсежан процес дигиталне рестаурације како би се очистила и поправила слика за невиђену презентацију ултра високе резолуције и тона. У пакету се налазе и бројни додатни материјали попут коментара, критике, документарца од главним актерима филма, избрисаних сцена, анимираних радова о “Казабланки”, радио верзије и других поклона за обожаваоце филма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.