РЕЦЕНЗИЈА “Тамнице и змајеви: Оданост међу лоповима” (2023): Смијех јачи од магије VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Тамнице и змајеви: Оданост међу лоповима” (2023): Смијех јачи од магије VIDEO

Иако стара српска пословица каже да је трећа срећа, у случају адаптације култне друштвене игре “Тамнице и змајеви” (Dungeons & Dragons), срећа за њене обожаваоце стигла је четвртом адаптацијом названом “Оданост међу лоповима”.

Раскошна продукција студија “Парамаунт” тешка 151 милион долара у режији Џонатана Голдстејна и Џона Френсиса Делија успјела је да одушеви и публику игре и критику, не претјерано склону овој врсти екранизација, али да буде боље, ово широко прихватање резултат је забавног и шармантног филма, који сјајно функционише у скоро свим сегментима продукције.

Мудро схвативши да се од забавне, али наивне приче предлошка не може правити комплексна и мрачна драма сакривена у рухо епске фантастике, што је углавном уништило раније адаптације, Голдстејн и Дели, који су уз режију писали и сценарио заједно са Мајклом Гилом, одлучили су да филм базирају на комичним елементима уз обиље пародије и аутоироније, уз доста акције и авантуре, нудећи нам забавну фантазију која плијени, како динамиком, тако и шармом уз пажљиво дозирану носталгију у позадини.

Прича прати тим лопова који су помогли погрешној особи да украде погрешну ствар, а сада морају да исправе своје грешке и спасу свијет од зла спасавајући кћерку вође дружине барда Едгина (Крис Пајн) од злих црвених чаробњака, што је серија општих мјеста жанра фантастике, као и карактеризација ликова у маниру добри лопов, смотани чаробњак, сналажљива тинејџерка, снажна варварска ратница (јасно, посљедица духа времена), правдољубиви мачевалац итд, али аутори то нису схватили као ману и слабост, већ као предност.

Чувајући авантуристичко-фантастични дух игре као мотор режисерке динамике с једне стране, Голдстејн и Дели су на другој страни искористили хумор као средство за ублажавање суспензије невјерице и сјајан начин да лакше прихватите необуздану маштовитост ликова и приче у којој чаробњаци заустављају вријеме, глинене таблице оживљавају мртве, а привјесци могу обезбиједити невидљивост.

Суровије речено, од зезанције намијењене пријатељско-породичној забави за кућним столом не можете правити ништа више од филма намијењеног пријатељско-породичној забави пред екраном, а кад знате шта вам је радити, тада је пола ауторског посла урађено, док је остало препуштено глумачкој екипи и техничком дијелу тима, који ће заједништвом, смијехом и акцијом побиједити магију колико год она била опасна.

Пажљиво изабран кастинг у којем су Пајн, Мишел Родригез и Хју Грант познатија имена, а који се овдје максимално зезају на свој иконични статус акционих хероја или шармантних ласкаваца, уз пажљиво пробрана млађа појачања без већих проблема је изнио свој дио задатка. Једнако тако, импресиван допринос режије и глумаца прати сјајно визуелно дочарана атмосфера бајке, без претјеривања у коришћењу специјалних ефекта  и сценографских рјешења, што даје симпатичну дозу наивности ране фантастике на трагу филмова попут “Легенде” или “Принцезе невјесте”. Далеко од трендовске популарности модерне бруталне фантазије на трагу радова Џорџа Мартина, Џоа Аберкромбија и сличних аутора, што је постало додатни мамац за публику у моменту када су осамдесете на врхунцу поп носталгије захваљујући хит серијама попут “Чудних ствари” или “Сриједе”.

Укратко, добро скројен маркетиншки план и ауторски тим свјестан с чим се хвата у коштац, понудили су забаван, духовит и непретенциозан филм у правом моменту за његово представљање публици. Неизбјежно плаћање дуга правилима “воук” културе донекле квари генерални утисак, али уз аутоиронију и самопародирање истог лакше је прихватити дивље мачо варварке и црне патуљке у свијету филмске фантазије него у свијету друштвене реалности, уз смртно озбиљне идеолошке поруке које вас третирају као културолошку будалу.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана