РЕЦЕНЗИЈА: “Пороци Токија” (2022) - Под неоном велеграда VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА: “Пороци Токија” (2022) - Под неоном велеграда VIDEO

Режија пилота ХБО серије “Пороци Токија” први је редитељски рад славног Мајла Мена, једног од најбољих америчких режисера у протекле три деценије и врхунског аутора препознатљивог стилског рукописа, након шест година паузе од тешког промашаја са филмом “Blackhat” из 2015. године. И добра је ствар да се аутор иза којег стоје ремек-дјела попут филмова “Посљедњи Мохиканац”, “Врелина”, “Колатерал” и “Али” вратио у великом стилу.

 Иако је наведен као режисер пилот епизоде и извршни продуцент адаптације мемоара америчког новинара Џејка Аделштејна, препознатљиви Менов ауторски рукопис се препознаје у свих осам епизода прве сезоне. То је још један маестрално дотјеран стилски подухват који се фокусира на мрачне и морално сумњиве мушкарце уз фаталне жене које их привлаче и издају, уз врхунску визуелну атмосферу и упечатљиве глумачке наступе те експлозивне кадрове насиља. И лијепо је видјети искусног мајстора како поново ради оно што најбоље зна, иако се у међувремену фокус филмске и телевизијске индустрије помјерио према садржајима много динамичнијег садржаја.

Адаптацију књиге у телевизијски сценарио беспријекорно је обавио Џеј Ти Роџерс (“Осло”), који је обимне успомене Аделштејна, првог страног новинара јапанских дневних новина “Меичу Шимбун” (тираж 12 милиона примјерака), преточио у прецизну и занимљиво написану причу о младом Американцу, који у неонског џунгли Токија покушава да пронађе себе, али се до грла упетља у мистериозни свијет Јакуза и полусвијет јапанског подземља. Иако у првих неколико епизода дјелује да главни карактери нису довољно разрађени у међусобној интеракцији, под Меновим надзором режисерска екипа у саставу Јозеф Кубота, Хикари и Алан Пол вјешто слаже сценаристичке рукавце у централни заплет градећи споро, али стрпљиво комплексну причу у којој ништа није како изгледа на први поглед.

Задимљена и споровозећа џезирана атмосфера, пуна мрачних кадрова ноћног Токија, окупаног свјетлима неонских реклама и пригушеном расвјетом клубова, савршен је полигон на који Роџерс поставља главне ликове у напетој шаховској партији криминалаца, полиције и новинара, у којој пораз често значи срамоту или смрт.

У игру се упетљавају млади новинар црне хронике Џејк, странац који мисли да добро познаје културу у којој се нашао, јер солидно говори језик и тренира аикидо, амбициозни млади припадника јакуза Сато (Шо Касамутса), полицијски ветеран инспектор Катагири (Кен Ватанбе), клупска хостеса Саманта (Рејчел Келер), дјевојка сумњиве прошлости и великих амбиција и бескрупулозни шеф ривалске банде јакуза Тозаву (Ајуми Танида), који жели да промијени правила игре у подземљу Јапана, не бирајући средства да оствари циљ.

Како партија одмиче, прича постаје чвршће повезана, ликови све профилисанији, тиха напетост наглашенија, а кад играчи почну да праве грешке, прве фигуре падају са табле, док око њих незаинтересовано пулсира метеж велеграда који никад не спава. И ако је неко овдје очекивао крваве експлозије стилизованог насиља, у Тарантино/Китано стилу третирања јакуза тематике или преокрете у стилу “Нетфликсових” хит серијала (“Кућа од папира”, “Игра лигњи”) то овдје неће добити, али хоће врхунску причу, савршену атмосферу, одличну глуму и упечатљив крајњи утисак.

Након прве епизоде темпо се успорава до експлозивног финала у осмој епизоди, али квалитет нарације расте, као и допринос глумачке екипе, у којој једнако бриљира, како млађи дио екипе (Елгорт, Касамутса, Келер), тако и ветеранска постава на челу са Ватанбеом, који демонстрирају савршен спој професионалне посвећености и надахнуте глуме.

Након наративно тешког почетка “Пороци Токија” постојано возе у лаганом ритму, уз обилну помоћ талента Мајкла Мена, постајући сваком новом епизодом богатија и занимљивија у сваком од својих појединачних сегмената, градећи до краја сезоне оно што “Пороци Токија” у суштини јесу. Врхунска крими-мистерија, напет трилер, прелијеп портрет велеграда и емотивна драма о људима који само покушавају да живе по својим условима, иако се живот труди да им поквари планове. И дефинитивно би било штета да у рату стриминг сервиса за публиком и дугорочним хит франшизама, цех отказивања плати ова сјајна серија, која је можда рађена у традиционалном маниру, али апсолутно вриједна пажње нових генерација публике.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана