РЕЦЕНЗИЈА “Фабелманови” (2022): Умјетност је бол VIDEO

Ипак, требало је проћи преко пола вијека рада у кинематографији да се овај великан одлучи да сними причу проткану директним биографским елементима попут филма “Фабелманови”, причајући кроз њега о себи, породици и љубави према седмој умјетности.

Фабелманови из наслова су наравно Спилбергови, а главни јунак Семи (Габријел Лабел) је сам Стивен, дечко који одраста у јеврејској породици у Америци педесетих, уз ирационалну и умјетнички настројену мајку Мици (Мишел Вилијамс) и оца Барта (Пол Дано), инжењера и крајње рационалну особу, прилично неспојив пар, који ће у великој мјери одредити животни и умјетнички пут свога сина. Болна прича, настала је још прије двије деценије, по идеји Спилбергове сестре Ане, али је сам Стивен уз помоћ старог сарадника Тонија Кушнера, на крају прерадио сценарио за најемоционалнији и најличнији филм у својој каријери.

Истина, он је мелодрамску причу о дјетету из растурене породице причао током већег дијела каријере, само што је била сакривена испод жанровских образаца о ванземаљцима, археолозима, ајкулама, диносаурусима и сличним “мекгафинима”, који су прикривали драмску суштину његових опсесија, које су напокон у “Фабелмановима” извучене у први план, како тематски, тако и жанровски. Ово јесте биографска драма о одрастању дјечака, који је помоћу филма покушао да у себи помири два супротна и раздвојена пола сопствене породице, претварајући властиту трауму у креативни окидач за импресивну умјетничку каријеру.

Нимало случајно, филм почиње одласком осмогодишњег Семија с родитељима у биоскоп гдје гледа “Највећи шоу на земљи”, режисера Сесила де Мила, интензивно искуство, које ће дјечака истовремено очарати и преплашити, али ријечи мајке Мици, неостварене пијанисткиње и умјетнице, да су “филмови снови који никад не изблиједе”, могу да важе за лични кредо Спилбергове каријере.

И док Семи уз помоћ камере своју опсесију покретним сликама претвара у низ аматерских филмова, који дају обилне референце на каријеру одраслог Спилберга (од Ајкуле до војника Рајана), он оком камере биљежи и тихи распад властите породице. Његов објектив биљежи мајчине депресије и превару с очевим најбољим пријатељем Бенијем (Сет Реган), очево стоичко трпљење супругиних хирова и све већи јаз између чланова некад складне заједнице, који Семија ставља у дилему умјетност или породица. Тешку дилему, коју најбоље описују ријечи ујака његове мајке, Бориса (Џуд Хирш), бившег кротитеља лавова и филмског радника, који дјечаку каже сурову истину да истинска умјетност цијепа човјеков живот у комаде.

Спилберг пажљиво и посвећено режира сваки кадар, да би испричао своју причу и ту до изражаја долази његово искуство и мајсторство, од почетних тонова филма који блистају у оптимистичкој раскоши у стилу златне ере класичног Холивуда преко мрачних тонова новохоливудске естетике у другом дијелу приче. Он беспријекорно води радњу до тренутка када Семи добија први посао у индустрији, опраштајући се од свог дјетињства.

Кастинг је беспријекоран и сваки од ликова је оно што је Спилберг желио да буду, од Мишел Вилијамс, која бриљира као необуздана и емотивна Мици, док је једнако импресивни Дано парира као мирни Барт, човјек од науке, преко сјајне минијатуре Џуда Хирша, до импресивне мини роле Дејвида Линча, као великог Џона Форда, који почетнику Семију даје савјет вриједан злата, а то је да му филмови никад не смију бити досадни.

“Фабелманови” су класична биографска драма, пажљиво написана, одмјерено режирана, увјерљиво одглумљена и можда у крајњем скору има одређену дозу вишка емоционалног патоса, али и сигурна у једна ствар, а то је да је Семи/Стивен, добро запамтио савјет “највећег режисера на свијету” и његова животна прича јесте свашта, али сигурно није досадна, као и цијела његова каријера.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.