Јанкетић оставио неизбрисив траг у српском глумишту

Срна, Б92
Јанкетић оставио неизбрисив траг у српском глумишту
Јанкетић оставио неизбрисив траг у српском глумишту

Бањалука, Београд - Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик упутио је телеграм саучешћа породици преминулог глумца Михаила Мише Јанкетића.

“Отишао је још један од најбољих глумаца и то не само у Србији, већ и у региону. Глумачко умијеће које је показивао на позоришној сцени, филмском платну и у телевизијским серијама доказ су његове посвећености професији коју је волио, али и вјечна инспирација младим генерацијама”, истакао је Додик.

Он је рекао да је Миша Јанкетић оставио неизбрисив траг у српском глумишту и да ће се његове улоге дуго памтити.

“У име свих грађана БиХ и лично име изражавам искрено саучешће породици великог човјека и глумца, који је деценијама суверено доминирао српском сценом”, нагласио је Додик у телеграму саучешћа.

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић приминуо је данас у Београду у 80. години.

Јанкетић је у богатој каријери одиграо више од стотину улога у позоришту, највише у Југословенском драмском позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. 

Четници му убили мајку: Зрело доба провео у срећном браку с балерином

Један од највећих српских глумаца Михаило Миша Јанкетић испричао је за живота потресно причу о страдању његове породице током Другог свјетског рата.

Преносимо вам део интервјуа који је дао давне 1973. године.

“Сећам се добро тог дана четрдесет треће године. Колона наших је излазила из Пљеваља. Колона партизана. Ишли смо за њом. Испраћали је. А кад смо журили уз брдо, ка кући Ђенисијевића, у којој смо становали, на другој страни, у Пљевља је улазила колона Немаца.И данас их видим на мотоциклима. Видим њихове шлемове. И машинке. И чизме. Мој отац, Радомир, био је у партизанима. Био је командант батаљона. Мајку су били ухватили четници. И у Колашину осудили је на двадесет и једну годину робије. Милену (сестру) и мене чувала је стрина. Па нас је једног дана ухватила за руке и одвела у Колашин. Право пред чувеног Павла Ђуришића. И рекла: “Ево ти, војводо, ово двоје деце Радомирово. Ти си их оставио без мајке, па их ти чувај!”

После су мајку пустили из затвора. Одвела нас је у Пљевља. Радила је на пошти. И тог дана кад смо испраћали колону партизана и дочекивали колону Немаца, мајка је од наших добила задатак да остане. Да и даље ради на пошти. Иако за Немце... јер ће наши опет доћи. Једнога дана испратили смо и колону Немаца. Са друге стране у град је ушла колона четника.

Моја мајка Милица радила је и даље на пошти. Сада за четнике. Убрзо су почели да је позивају у команду.

Препознао ју је четнички главар, поп Маца. Некада су заједно ишли у гимназију. Поп Маца је у Пљевљима пронашао још неколико партизанских жена. И оне су морале да одлазе у команду.Једном када се спремала да иде на саслушање, мајка ми рече: Циле, мене ће да убију. Милену остављам теби у аманет. Ти да је чуваш и штитиш. Ти си мушка глава. Не дај је никоме, немој неко зло да јој учини.

Није се више вратила моја мајка Милица. Залуду смо Милена и ја ишли у команду и молили да не убију нашу мајку.

Једне ноћи, у Шеварима, убио ју је поп Маца. Са другим партизанским женама. Њих девет.

Дуго после тог догађаја, овде у Београду, у гимназији, рече нам разредна да узмемо по лист хартије. Издиктирала нам је позив за родитељски састанак. Требало је сутрадан да га вратимо са потписом родитеља. Ја сам одмах потписао позив и пружио га разредној.”Не ти, него отац да потпише”, подвикнула ми је разредна. “Ја немам оца”, рекао сам.”Па, нек ти потпише мајка”, рекла је нешто мирније. “Ја немам ни мајку”, одговорио сам.

А ја је нисам ни за шта ни кривио. Тада је и сазнала чије сам ја дете. Тада сам ја сазнао да је она школска другарица моје мајке.

“Ти знаш ко ти је убио мајку?”, упитала ме у једном тренутку.

“Знам”, одговорио сам.

“Ти знаш да су живи његови синови?!”

“Да.”

“Знаш да живе овде у Београду?”

И то сам знао.,”Они станују у мојој улици, у... “

“Не!” вриснуо сам и пружио руку да разредној запушим уста. “Не, немојте то да ми кажете. Нећу да знам где станују!”

У срећном браку добио је четворо дјеце

Миша Јанкетић годинама је био у складном браку са балерином и глумицом Свјетланом Кнежевић. Била је чланица ансамбла Позоришта на Теразијама, а упамћена је по серији “Грлом у јагоде”, представи “Цигани лете у небо” и улози у ТВ серији “Лисице”.

Миша је од Свјетлане старији 12 година, а на почетку их нису дијелиле само године, већ и километри, а између њих нашао се, па, и један дечко.

“Свјетлана је била врло млада када смо се срели у Сарајеву. Имала је 16, а ја 28 година. Била је веома лепа девојчица. И дан-данас је лепа. Била је заљубљена у другог младића. Тада сам био зрео човек, доста рано сам деловао ауторитативно. Хтео сам брже да остарим. Они су се разишли, па сам је тешио. Говорио сам јој се се не секира, да ћу се, када буде одрасла, оженити њом. Баш је тако било. Кад је имала 22 године, отишао сам у Сарајево, узео је и оженио. Одржао сам обећање. Истина, у међувремену је било неких малих песмица и неких писама, јер она је тад учила балетску школу у Санкт Петерсбургу, у Лењинграду, а ја сам био овде, па смо се мало дописивали. И, ето, тако, и ту прође 40 година, малтене”, испричао је овако Миша Јанкетић прије неколико година за домаће медије.

“Упознао нас је наш заједнички пријатељ. Миша прича да је на снимању филма 'Хороскоп' рекао: „Видите ли ону малу? Кад порасте, ја ћу је оженити.” Филм су снимали на мору, ја сам имала 16 година. Другарица и ја смо се пријавиле за статирање да би који дан продужиле летовање. После четири године смо се заиста почели дружити. Лепа прича. Што се тиче деце, ја сам била иницијатор. Да ми је Бог дао, било би их више”, испричала је Свјетлана.

Иначе, Михајло и Свјетлана имају четворо деце: Марко и Милица Јанкетић познати су као глумци, затим балерина Ива Ћирић и полицајац Радомир Јанкетић.

О љубави послије толико година сам Миша Јанкетић је причао у једној емисији када је објаснио да га је млада новинарка питала да ли воли своју жену, а он је дао одговор:

“Затечен неделикатним питањем, рекао сам јој: 'Слушај, после толико времена и толико деце, девојко… Да ли волим своју жену? Не знам. Не знам да ли волим своју жену, али знам да бих тешко без ње могао да живим'“.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана