Исповијест Српкиње из Сарајева Милке Ћеранић

Глас Српске 19.09.2007 00:00

Посмртни остаци мужа Мате ексхумирани на сарајевском гробљу "Лав". Мужа из стана одвела непозната униформисана лица... Федералне власти заташкавале истину

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Милка Ћеранић је након дугогодишњег трагања за својим мужем Матом успјела коначно да дође до његових костију и да га достојно сахрани. Његови посмртни остаци су са обиљеженог гробног мјеста у сарајевском гробљу "Лав" ексхумирани почетком ове године када је породица поднијела захтјев, али истину о његовој сарајевској голготи, о мукама у "Виктор Бубњу" зна само фрагментарно. Чека да правда проговори, да тужилаштва почну радити свој посао и да се открију имена оних који су наредили да се Мато одведе из стана, да се звјерски мучи и насилно убије. Уплакана Милка прича да је живјела у сарајевском насељу Добриња један и да су јој мужа из стана одвела непозната униформисана лица. Од тада му се, каже Милка, губи траг. - Добила сам само потврду коју је потписао Илијас Добрача у којој стоји да је ријеч о насилној смрти. Значи, федералне власти су знале да је ријеч о злочину и цивилној жртви. Обраћала сам се на све могуће и немогуће адресе, али ми нико ништа није хтио да каже. Према казивању оних који су прошли сарајевску голготу знам да је био у логору "Виктор Бубањ" и да је, изгледа, тамо скончао. Они који су обавили обдукцију, и дали нам потврду констатовали су да је ријеч о насилној смрти - прича Милка. Муж је, каже, ексхумиран са гробља "Лав", тек када је поднијела захтјев за његову ексхумацију. - Нисам ни знала шта ми све треба, како да дођем до костију, како да сазнам да је заиста то мој муж - каже Милка и додаје да је на основу ДНК-а резултата утврђено да је заиста ријеч о њему и да ће сада почивати у миру, а да је на породици и даље да се пита шта се све дешавало са њим. Милка се пита када ће истина коначно изаћи на видјело и када ће одговарати они који су јој на звјерски начин одвели, мучили и убили мужа. Члан Канцеларије за обдукцију и идентификацију у Источном Сарајеву Слободан Шкрба каже да је Мато Ћеранић једна од првих жртава логора "Виктор Бубањ" и да они који су га формирали знају ко га је у тај логор довео, ко га је и како убио, али да ћуте и скривају истину. - Мато је "нестао" почетком рата и као цивил је одведен из стана. Убијен је у логору и над њим је извршена обдукција. Према обдукцијском налазу констатовано је да је ријеч о насилној смрти. Након тога су га федералне власти сахраниле на гробљу "Лав" и изнад гроба ставиле крст који кошта 30 марака. Тиме су спријечиле да Канцеларија за тражење несталих трага за њим, да Канцеларија за обдукцију и идентификацију ископа тијело јер је све "покривено" крстом и именом. Спријечено је да се утврди идентитет жртве и кости предају породици да га сахрани гдје она хоће - упозорио је Шкрба. Наиме, додао је он, обиљежена гробна мјеста Канцеларија не може ексхумирати, јер је и српска страна потписала такав споразум. Очигледно се нису бавили тиме шта он значи, шта се њиме заташкава и може сакрити. - Стављањем крста од 30 марака спријечено је да се утврди како је Ћеранић страдао, да се не чека годинама да му се утврди идентитет јер је било случајева да су под једним обиљеженим мјестом скриване кости многих Срба, да крст носи једно име, а идентификацијом се утврди да је ријеч о другом човјеку и читав низ других подвала које су федералне власти чиниле и чине да се не утврди истина - упозорио је Слободан Шкрба. Ж. ДОМAЗЕТ Природа злочина Слободан Шкрба је навео да природу злочина, начин страдања и све што је сакривено испод крста федералне власти су знале још 1992. године, а још нико није одговарао. - Мато је једна од првих жртава логора "Виктор Бубањ», а породица још трага за истином, чека правду и једино до чега је дошла су кости и крст - констатује Шкрба и истиче да по свим међународним споразумима и српска жртва као и све друге има право на истину и санкционисање злочина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.