Збогом, пандемијо
И прије званичне одлуке, коју су на посљедњој сједници Владе аминовали министри, знало се да је судија одавно свирао крај. Укидање ванредне ситуације у Републици Српској претходило је оцјени Свјетске здравствене организације која звучи тако ослобађајуће, нарочито након свеопштег хаоса у који је свијет упао прије три године, а која гласи: “Вирус корона више не представља јавно-здравствену пријетњу од међународног значаја!”
Дуго се и чекало да можемо на сва звона да обзнанимо да лакше дишемо. Чак и у буквалном смислу, јер је ношење заштитних маски као брутална свакодневица и званично отишло у прошлост.
Међутим, оно што је сигурно је да ћемо се сви колективно још дуго борити са посттрауматским стресом који је изазвала ова болест, заједно са свим њеним посљедицама, мање или више погубним.
Дневна пребројавања заражених, тестираних, вакцинисаних, прикључених на респираторе, али и оних који су из сата у сат губили животне битке, оставила су на свима нама ожиљке који ће нас заувијек подсјећати на један од најстреснијих периода у новијој свјетској историји.
Не говорим то тек тако, јер не тако давно смо све наше активности, животна стремљења, међусобне односе и буквално сваки облик комуникације филтрирали кроз пандемијска правила. Некоме су била оправдана, другима престрога, уз честа кокетирања са теоријама завјере, нарочито у вези са вакцинацијом - па су и саме дебате о “ковиду” и различита тумачења ове, до тада непознанице, додатно подривали темеље безбједности и устаљених норми на које смо сви навикли.
У тој “новој нормалности”, како су је назвали, требало је реаговати институционално. Затварала се привреда, увођен је полицијски час, маске су ношене у јавним и здравственим установама. За разлику од наведених, једну од одлука су подржали сви редом, нарочито они грађани који нису били здравствено осигурани, а одједном су имали бесплатну здравствену заштиту.
Међутим, свјесни смо да ситуација у којој Фонд здравства финансира здравствене услуге за неосигуране грађане не може трајати вјечно, а само за три године пандемије коштала их је више од 150 милиона марака. Укидањем ванредне ситуације укида се и та привилегија - тако да сви који су тренутно неосигурани, а и даље желе исти третман, морају да покрену процедуру и регулишу свој статус.
Она је, кажу у Фонду, једноставна и постоје бројне могућности пријаве. Поред основних, то можете урадити и по основу година живота, посебног друштвеног статуса или специфичног обољења. Зато не губимо вријеме и једном заувијек заборавимо на пандемију и све оно што је са собом донијела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
