Завади па владај
Страх, као нешто исконски усађено у свима нама, моћно је средство с којим поједине западне земље вјешто управљају да би оствариле одређене геополитичке циљеве, али и нашле изговор за њих. Наравно, ту је и ријеч “демократија”.
Најбоље се то може видјети на примјеру Украјине. Ширећи страх од “дивљих” Руса који ће за пар мјесеци ући у Берлин или Варшаву, поједине земље, прије свега Америка, су ту русофобију искористиле да политички и економски овладају Европском унијом и Њемачку сведу на патуљка. Један од стратешких америчких циљева је испуњен.
И сада се поново пуштају неки нови балони страха. На тапету се нашла Кина. Уосталом у Пентагону и њиховим стратешким документима више не крију да им је Пекинг главни непријатељ, јер Кина сваким даном све више пријети да угрози војну и финансијско-економску моћ Америке. Кинески, наводно шпијунски балон, искоришћен је за креирање новог пропагандног балона те прављење алибија за милитаризацију Индопацифика. У ери када сателити могу снимити и садржај новина на неком киоску, тврдити како су Кинези балоном шпијунирали стратешке америчке објекте звучи помало илузорно. Али, ето, ова афера искоришћена је да Вашингтон предложи Токију размјештање оружја средњег домета у Јапану као дио, како је наведено, заједничког јачања одбране против све опасније Кине. У игри је и размјештање хиперсоничног оружја дугог домета. Да ствари не иду у добром смјеру говори и један од докумената који је потписао један од команданата америчких ваздушних снага генерал Мајкл Минихан, у којем он указује на то да се Вашингтон озбиљно спрема за рат с Кином, а који би могао бити у наредне двије године. Треба се присјетити и једне од реченица Била Клинтона да су “САД незамјенљива нација”. То је слика коју Американци имају о себи, сматрају да су империјална сила, а остали пуке колоније које се морају понашати у складу са њиховим жељама и узусима.
Америци зато у посљедње вријеме не одговара ни понашање Индије, која такође пријети да постане велесила. Власти у Њу Делхију су се дрзнуле да воде своју спољну политику. Због тога је “ангажована” Велика Британија, као истурена америчка рука. Премијер Нарендра Моди се све више критикује у Лондону за наводну дискриминацију и прогон муслимана у својој земљи. А онда и додају како израстање Индије у суперсилу потенцијално представља опасност за Запад, не наводећи и какву.
И управо у другој реченици се крије сва суштина. Ни Америку, ни Велику Британију не брине страдање Украјинаца или рецимо муслимана у Индији. Није их брига ни за Тајван. Све је само математика, која се своди само на то - како и даље владати свијетом. Уз паролу: “Завади па владај”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
