“Зараћене стране”

 Маријана Миљић Бјеловук
“Зараћене стране”

Преговоре о минималцу у Српској пословна заједница и синдикат воде преко медија. Не сједају за исти сто. Нити планирају. Из својих удобних канцеларија илити кожних фотеља и једна и друга страна наставиће да даје изјаве о томе за колико би требало да буде повећана она најнижа плата у Српској, која тренутно износи 650 марака. Тај рат потрајаће све док Влада не преломи и саопшти колики ће бити минималац.

Нема сумње и да ће након тога бити незадовољне “зараћене стране”. Јер једно крило на све стране кукаће да је пуно, да они то не могу поднијети, пријетиће и отпуштањем радника, али и стављањем кључа у браву. Други ће, наравно, ићи са својим ставом да је мало, али да је, захваљујући њиховој борби, ето, ипак нешто урађено.

Сви они редом, и једни и други, такозване зараћене стране, чувају своје позиције и ону удобну кожну фотељу јер иза затворених врата почесто наздрављају и дижу заједно чаше увис. Наравно, када треба да сједну и договоре се да се колико-толико побољша положај оних који примају најнижу плату, од састајања нема ништа. Кажу, нема ко сазвати сједницу Економско-социјалног савјета, јер је он окрњен за представнике Владе Српске.

Па, ако је и једнима и другима у првом плану интерес радничке армије, и не треба им Економско-социјални савјет да се састану. Сви они, прије свега вође послодаваца и радника, могу позвати ону другу страну на састанак и разговарати. Сјести за исти сто и видјети шта је могуће и колико урадити. Наћи се на некој средини. Али од тога нема ништа. Лакше је тај рат водити преко медија, а овамо “живио ти мени”.

Наравно, и у том медијском рату послодавци нуде минимално и не признају ни онај минималац од 650 марака иако га већ осам мјесеци дају радницима. Мада, ко зна којим се све потезима поједине газде служе, никога у овом поремећеном систему не би изненадило да поједини дају мање и од минималца.

С друге адресе, представници синдиката су, у односу на своје колеге, изашли са три износа минималца и он се креће у распону од 760 па до 1.044 марке. Напредовали су и једни и други, али тек након што су позвани да раде свој посао и да се договарају. И на томе ће сигурно и застати. 

За све то вријеме, као и оно прошло и оно што долази, неће испаштати нити послодавци нити синдикалисти, већ онај радник који прима и који ће и даље примати најнижу плату, а од које, нажалост, неће моћи преживјети ни пет дана како треба. Због тога би овим “зараћеним” требало дати ту плату па да видимо да ли ће тада бити икаквог ефекта када је у питању вођење социјалног дијалога о важним питањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана