Западна амнезија
На сјеверу Косова мирно. Међутим, грађани се и даље окупљају испред зграда општина у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу. Одлучни су да истрају у својим захтјевима, у којима траже повлачење косовских до зуба наоружаних специјалаца, "одлазак" начелника који су изабрани на контејнер изборима и пуштање притворених Срба.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти нашао се под великим притиском Вашингтона да више не иде с подизањем тензија на сјеверу. Иако је првобитно најавио ново слање специјалаца Курти је изгледа од тога одустао. Бар за сада.
Анализирајући изјаве које су у протеклих неколико дана давали поједини западни званичници може се много тога закључити. Како прво, нико од њих не говори да су локални избори у четири српске општине нелегални, иако је на њих изашло тек два или одсто грађана. То је први апсурд, али и најбоље огледало тренутне "западне демократије".
Као друго Курти је у посљедњу авантуру очигледно кренуо без подршке Вашингтона, али јесте уз сагласност Берлина. То се уосталом може видјети и из недавне изјаве специјалног изасланика Њемачке за западни Балкан Емануела Сарацина, који је рекао да је остало једно од "најглавнијих" питања - "пуна интеграција сјевера у приштинске структуре", дајући на тај начин нови вјетар у леђа Куртију. За Сарацина устав Косова је "старији" од Устава Србије.
Осим тога постаје све очигледније и да се на све начине покушава упростити и ревитализовати прича о формирању Заједнице српских општина. То се уосталом може закључити и по томе да западне земље неће дозволити да се на просторима КиМ формира нека нова "Република Српска".
Сви су доживјели колективну амнезију и заборавили на Бриселски споразум којим је до танчина прописано како би та заједница требало да изгледа. Умјесто тога предлажу моделе па и оне да Срби на Косову имају статус Лапонаца у Финској.
Оно што забрињава јесте и то што су власти из Србије заборавиле и оставиле по страни питања у вези са имовином, како оном грађана, тако и јавних предузећа, али и СПЦ. Остављајући то по страни постоји реална опасност да набројани "фактори" остану без ње, а она чини више од 50 одсто "данашњег Косова". Све некако неодољиво подсјећа на неке процесе који су већ уз асистенцију западних земаља одиграни у региону, али и Европи. Завршни чин вјероватно би требало да буде проглашење СПЦ "Косовском православном црквом", а манастира "албанском културном баштином".
Вјенчани:
Ненад Пајдић, дипл. инж. саобраћаја и Леила Фазлић, дипл. инж. архитектуре; Владимир Шутвић, дипл. економиста и Горца Јотановић, дипл. инж. грађ.; Зоран Мирошљевић, дипл. теолог и Данијела Марковић, текстилни техничар; Срђан Мољевић, економиста и Дајана Војин, економиста; Драган Јокић, зубни техничар и Јована Марковић, ветеринарски техничар; Јово Дерета, дипл. економиста и Сања Тенџерић, дипл. информатичар; Драган Лолић, дипл. инж. саобраћаја и Дајана Ђурић, дипл. инж. пољопривреде; Немања Костовски, дипл. правник и Милица Ристић, дипл. правник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
